Oglašivači utiču na uređivačku politiku

Posted on by admin

Zemlje koje pretenduju na članstvo u EU nastoje da ispune sve zahteve koji se postavljaju prilikom prijema, pa i one koji se tiču medijske politike. Na tom putu često se žuri, prave se greške. Međutim iskustva novoprimljenih zemalja kazuju da medijska politika, u poređenju sa nekim drugim segmentima, nije presudan prioritet za prijem u EU. I kad se donesu, zakoni o medijima nisu garancija da će se stvari srediti i u tom pogledu svaka zemlja morala bi da potraži svoje modele. Ovakve ne baš optimističke ocene mogle su se čuti juče, drugog dana rada Međunarodnog skupa o medijskoj politici u procesu transformacije jugoistočne Evrope koji je u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert održan prethodna dva dana u Beogradu.
Iskustva zemalja veoma su slična. U Sloveniji je bila primetna žurba da se regulativa na svim sektorima što pre usaglasi sa evropskim standardima pa je to dovodilo i do previda. Kada je pripreman zakon o slobodnom pristupu informacijama po rečima Brankice Petković iz Mirovnog instituta iz Ljubljane, stručnjaci su upozoravali na traženje pravih rešenja ali su političari uzvraćali da je primarno da se zakon donese a da će se posle popravljati. Da EU nema konzistentnu medijsku politiku primetila je Sandra Bašić Hrvatin navodeći da se zakoni donose u interesu građana a ne Evropske unije. I u Sloveniji postoje brojni mediji a da li se oni svi pridržavaju evropskih standarda u praksi, teško je reći jer postoji samo jedan medijski inspektor koji to nadzire. Ni posle dve godine pokušaja novinari nisu uspeli da se donese kolektivni ugovor i 3. oktobra baš u vreme parlamentarnih izbora, organizovaće štrajk. Ogroman broj radi honorarno, bez penzionog i socijalnog osiguranja. Međutim na medije pritisak ne vrše političari već tržište i to veliki oglašivači koji diktiraju sadržaj napisa uz pretnju da će povući oglase.
Tek šest godina posle promena režima Mađarska je usvojila prvi zakon o medijima ali i to je bio zakon koji su političke elite pravile po modelu svojih potreba rekao je Mikloš Šukosd. Međutim mit o presudnom uticaju medija ima i svoju drugi stranu jer od 1990. godine kad su promene započele svaka politička elita nastojala je da ostvari presudan uticaj na medije ali su na svim narednim izborima gubile i bivale zamenjene novom garniturom. U malim zemljama primetni su problemi kako da se obezbedi postojanje medijskog pluralizma dakle opstanak mnogo medija na na malom tržištu a da budu ujedno i profitabilni. Slična su iskustva i Češke, Rumunije i drugih zemalja o čemu su govorili predstavnici tih zemalja na ovom skupu.

Srđan Kerim: Samostalnost medija
Jedan od osnovnih preduslova za razvoj masovnih medija u regionu Jugoistočne Evrope bez sumnje je uvođenje parlamentarne demokratije i tržišne ekonomije, podsetio je na ovom skupu Srđan Kerim, predsednik UO PNM i specijalni izaslanik medijske grupe VAC za Jugoistočnu Evrope. U procesu demokratizacije i stvaranja odgovarajućeg medijskog sistema mora se voditi računa o nezavisnosti medija, njihovim osobenostima, funkcionalnoj i finansijskoj samostalnosti, ugledu, poštovanju etičkih principa. Osnovna ideja VAC-ovog modela je da pomogne stvaranju nezavisnih izdanja koja će garantovati različitost mišljenja u zemljama partnerima. Ceo region očekuje doprinos od ulaganja ove kompanije a to se ogleda pre svega u uspostavljanju i poštovanju demokratskih vrednosti u društvu koje će jednog dana biti deo velike Evrope. U tom procesu potpuno je prirodno i da se razvijaju medijski koncerni. Ono čega se VAC pridržava u odnosu sa svojim partnerima jeste da nema mešanja u uređivačku politiku niti u unifikacije izdanja.

Leave A Response