Kritika usvojenog Zakona

Usvojeni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, mada predstavlja značajan pozitivan korak Srbije u procesu približavanja Evropskoj uniji, u određenim segmentima nažalost odstupa od standarda sadržanih u međunarodnim dokumentima, čime je znatno sužena sloboda pristupa informacijama. To se naročito može uočiti u članu 22. usvojenog zakona, kojim je utvrđeno da se protiv rešenja kojim se odbija zahtev za pristup informacijama u posedu najviših državnih organa (Vlade Srbije, Narodne skupštine RS, Predsednika Republike, Ustavnog suda Srbije, Vrhovnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca) ne može izjaviti žalba povereniku za informacije koji je ustanovljen ovim zakonom.
Na taj način delimično je obesmišljena sloboda pristupa informacijama kao jedno od osnovnih ljudskih prava, jer se, bez efikasnog mehanizma zaštite slobode pristupa informacijama, naročito protiv odluka najviših državnih organa, znatno smanjuje i mogućnost njenog uspešnog ostvarivanja.
Tako je usvojeni zakon, umesto da omogući, praktično zabranio pristup informacijama u posedu najviših organa, a predviđeno vođenje upravnog spora protiv njihovih odluka ne čini se dovoljno efikasnim sredstvom za sprečavanje zloupotrebe.