Tajkuni neće imati milosti

Privatizacija elektronskih medija čiji osnivač je država počeće nakon što ovih dana u Službenom listu bude objavljen…

20. Jun 2005

Privatizacija elektronskih medija čiji osnivač je država počeće nakon što ovih dana u Službenom listu bude objavljen novi Pravilnik republičkog Ministarstva kulture kojim se taj proces detaljnije reguliše, očekuju u Agenciji za privatizaciju. Rok za privatizaciju elektronskih medija ističe u julu naredne godine, do kada bi oko 130 radio i TV stanica u Srbiji metodom javne aukcije trebalo da pređe u privatne ruke, jer država u njima više neće moći da ima vlasničkog udela.
Novim Pravilnikom propisano je da elektronski medij može ući u privatizaciju pre nego što mu dozvola za emitovanje uopšte bude dodeljena. Kako je to na tribini Nezavisnog društva novinara Vojvodine – “Privatizacija javnih i društvenih medija”, objasnio rukovodilac novosadske kancelarije Agencije za privatizaciju Dragan Bosiljkić, stari Pravilnik definisao je upravo suprotno, da u privatizaciju mogu ući samo mediji koji imaju dozvolu za emitovanje, ali to, po njegovim rečima, nije sprovodivo u praksi. Naime, tender za dodelu frekvencija očekuje se tek početkom 2007. godine, što znači pola godine nakon isteka zakonskog roka za privatizaciju. Zbog toga je Agencija za privatizaciju zajedno s OEBS-om malko pritisla Ministarstvo kulture da izmeni stari Pravilnik, tako da je novi dokument pretprošle nedelje potpisao ministar Dragan Kojadinović.
Budući kupac elektronskog medija je novim Pravilnikom obavezan da u narednih pet godina nastavi istu delatnost čime je, kako se smatra, zaštićena informativna sfera i isključena mogućnost kupovine zbog, recimo, imovine i poslovnog prostora. Isto petogodišnje pravilo važiće i za buduće vlasnike elektronskih medija koji programe emituju na jezicima nacionalnih manjina, s tim što će sa njima biti sklopljen poseban kupoprodajni ugovor. Direktore i urednike, koji su na tribinu stigli iz takvih vojvođanskih medija, Bosiljkić je pokušao da uveri da je država dužna da obezbedi druge mehanizme za informisanje na jezicima nacionalnih manjina, u slučaju da za njih ne bude zainteresovanih kupaca.
Svaki kupac će, po rečima člana Saveta Radiodifuzne agencije Slobodana Đorića, imati obavezu da učestvuje na konkursu za dodelu dozvola, a “onaj ko stvarno ima želju da dobije frekvenciju, potrudiće se i da je dobije”, pri čemu trgovanje dozvolama nije dozvoljeno. On je rekao da postoji mehanizam zaštite medija na jezicima manjina, ako novi vlasnik posle pet godina odluči da se ne bavi istom delatnošću. To bi značilo da vlasnik menja programsku koncepciju, za čega mu, kao i za početnu šemu, treba saglasnost Radiodifuzne agencije.
– U Srbiji postoji ukupno 1.200 elektronskih medija, ali je Agenciji do sada prijavljeno oko 900. Propusna moć nad Srbijom je daleko manja – rekao je Đorić, ocenjujući da je do sada u etru vladala politika, a ne međunarodni tehnički standardi, koji će se ubuduće “striktno poštovati”. – Kriterijum za dodelu dozvola biće najoštriji za nacionalne emitere, a blaži za lokalne i stanice na jezicima nacionalnih manjina.
Savet Radiodifuzne agencije će, po njegovim rečima, definisati plan pokrivenosti medijskog tržišta tako da regionalne stanice dosežu područje sa 500.000 stanovnika. U Vojvodini se, po Đorićevim rečima, predviđaju dva-tri takva područja, uz napomenu da će svaka stanica morati da ima odgovarajuću programsku šemu kako njihova regionalna pokrivenost ne bi bila “samo bajka na papiru”.
– Pre privatizacije, iskoristite ogromne mogućnosti Zakona o radu i naterajte poslodavce da sklopite kolektivni ugovor – savet je koji je novinarima vojvođaskih medija uputio Dragan Milanović Pilac iz sindikata “Nezavisnost”. – To je važno zbog vaše plate, radnog vremena, boljih uslova za odlazak viška zaposlenih. Shvatite da ste i vi i poslodavac u istom košu i da tajkuni neće imati milosti! On je rekao da je “veoma važno” sklopiti realan ugovor, jer budući vlasnik neće prihvatiti da otpremnina za godinu dana staža bude 1.200 evra. Inače, najniža otpremnina propisana zakonom iznosi 200 evra.

Opštine se (ne) pitaju

Pored 130 elektronskih medija, u Srbiji se očekuje privatizacija i oko 20 štampanih, čiji osnivač je država. Rok da one postanu javni servis je po Zakonu o javnom informisanju istekao u aprilu ove godine, tako da ta preduzeća sada rade u pravnom vakuumu. Vlada Srbije je, po rečima Dragana Bosiljkića, do sada dala saglasnost za privatizaciju četiri lista, a narednih dana isto se očekuje za još 10-15 izdanja. Za prodaju štampanih medija potrebna je i saglasnost opština koje su njihovi osnivači, ali njihovo mišljenje ipak nije obavezujuće. Ako neka opština ne bude dala saglasnost, naveo je Bosiljkić, Agencija će “po automatizmu” pokretati inicijative za privatizaciju.