20. Sep 2005
Helsinški odbor u Srbiji upozorio je danas najviše srpske državne zvaničnike da je predsednica Odbora Sonja Biserko poslednjih dana izložena ozbiljnim pretnjama. “Savet i saradnici Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji smatraju se obaveznim da upozore javnost da kampanja protiv nevladinih organizacija i njihovih čelnih ljudi, koja je započela u vreme Miloševićevog režima, traje i dalje, čak sa pojačanim intenzitetom”, navodi se u pismu. Pismo je upućeno predsedniku Srbije Borisu Tadiću, premijeru Vojislavu Koštunici, predsedniku parlamenta Predragu Markoviću, ministrima pravde i policije Srbije Zoranu Stojkoviću i Draganu Jočiću, kao i ministru za ljudska i manjinska prava SCG Rasimu Ljajiću. Pismo je prosleđeno i Međunarodnoj helsinškoj federaciji, Kancelariji Saveta Evrope, Delegaciji Evropske komisije, Misiji OEBS-a i ambasadama SAD, Nemačke i Velike Britanije.
Navodi se da je u tekstu koji je 8. septembra objavljen u listu “Tabloid” Sonja Biserko, između ostalog, optužena da je hrvatski špijun. U pismu se navodi da posebno zabrinjava što su u tekstu navedeni adresa Sonje Biserko i podaci o članovima njene najuže porodice “koji mogu biti u posedu samo organa Državne bezbednosti”.
“Iako su laži i mržnja prema Sonji Biserko konstantno prisutni u pojedinim medijima, ovaj najnoviji u nizu napada, je preteći i može imati veoma ozbiljne posledice. Objavljivanje njene privatne adrese (ulica, broj ulaza i stana) predstavlja poziv na linč”, navodi se u pismu. Dodaje se da je u poslednjih godinu dana, Sonja Biserko više puta fizički napadnuta ispred svog stana sa čim je bila upoznata policija.
Pre dva meseca obijen joj je stan, o čemu je policijska istraga u toku. Nakon provale, ispred ulaza u njenu zgradu postavljena je policijska patrola koja je nedavno povučena, navodi se u pismu.
Dodaje se da su zbog teksta u “Tabloidu”, advokati Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji podneli republičkom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu.
“Dužni smo da vas, najodgovornije predstavnike vlasti ove zemlje, upozorimo da atmosfera koju karakterišu hajke i fizički napadi na javne ličnosti ne doprinosi kreiranju tolerantnog okruženja, neophodnog za razvoj svakog demokratskog društva”, navodi se u pismu.
Takođe je ocenjeno da “pasivnost elita prema pogromaškim metodama uništava kriterijume i stvara apatiju, a izostanak mera državnih organa, na koje ih obavezuje zakon, podstiče nasilje i dovodi u pitanje sigurnost građana i bezbednost društva”.
