Najgora medijska scena u Evropi

Medijska scena u Srbiji jedna je od najmanje regulisanih u Evropi, pre svega zbog decenijskog uništavanja i sporih reformi posle demokratskih promena 2000. godine, ocenjeno je u izveštaju Instituta za otvoreno društvo iz Budimpešte, koji obuhvata 20 evropskih zemalja. U toj analizi ocenjeno je da je medijska politika u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine oscilirala između dva mita – za vreme prve demokratske vlade smatralo se da će tranzicija, uključujući medijsku, biti brža nego u ostalim zemljama, dok za vreme sadašnje vlade preovlađuje stav da je taj proces uglavnom već završen. Kako je navedeno, vlada pokušava da predstavi odsustvo medijske politike kao rezultat principa slobodnog tržišta. U stvarnosti, Srbija ima jednu od najnesređenijih medijskih industrija u Evropi. Iako je pozdravljeno usvajanje zakona o radiodifuziji, javnom informisanju, telekomunikacijama i zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u izveštaju je ukazano i na propuste u njihovoj primeni. U izveštaju je ukazano i da je televizija ostala najvažniji medij u Srbiji, koji samim tim ima i najveći društveni uticaj. Tržište štampe ocenjeno je kao jedno od najnerazvijenijih u Evropi, u proseku sa manje od sto primeraka novina prodatih na hiljadu stanovnika. Ocenjeno je i da vlada nastavlja da blokira transformaciju Radio-televizije Srbije u javni servis, često je nazivajući nacionalnom televizijom, koja je je samo drugo ime za državnu. Finansijska stabilnost RTS-a u tom pogledu je od presudne važnosti, ukazano je u izveštaju, uz napomenu da pretplata, međutim, nije počela da se naplaćuje ni tri godine posle usvajanja zakona. Kao jedan od velikih problema, u izveštaju je navedena i privatizacija lokalnih medija, čiji su osnivači skupštine opština i gradova. Vlastima u Srbiji preporučeno je, između ostalog, da preispitaju i u potpunosti usklade medijske zakone sa regulativom Evropske unije, posebno s obzirom na početak pregovora SCG o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Posebno je ukazano na potrebu dekriminalizacije klevete, kao i obezbeđivanja nesmetanog rada novih institucija, kao što su republičke agencije za radiodifuziju i telekomunikacije, kao i Služba poverenika za pristup informacijama.