EP upozorava na stanje u medijima u Srbiji

Posted on by admin

 

Evropski parlament je u predlogu rezolucije o evropskoj integraciji Srbije, u kojoj je izrazio podršku davanju statusa kandidata, skrenuo pažnju na stanje u medijima u Srbiji i pritiske kojima su izloženi. U predlogu rezolucije koji je 1. marta u Briselu usvojio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta od srpskih vlasti se traži da garantuju nezavisnost medija. Takođe, pozdravlja se usvajanje Medijske strategije, kao i planirano povlačenje države iz medijskog vlasništva. Prilikom glasanja o predlogu rezolucije u tom odobru odbačen je zahtev rumunskih poslanika da se rumunskoj manjini obezbede dodatna prava.

Evropski parlament je zabrinut zbog pokušaja nadzora i uplitanja u medije u Srbiji i traži od srpskih vlasti da zajamče “nezavisnost sredstava informisanja od političkih pritisaka i drugih upliva”, navodi se u tom dokumentu koji je 1. marta usvojio Spoljopolitički odbor Evropskog parlamenta. U predlogu rezolucije se ukazuje na to da su “snažni i nezavisni mediji nužan sastavni deo demokratskog poretka i, s tim u vezi, pozdravlja se usvajanje Medijske strategije i pohvaljuje Akcioni plan srpskih vlasti za primenu te strategije.

U nacrtu Rezolucije o evropskoj integraciji Srbije koju treba da usvoji Evropski parlament, takođe se predočava “zabrinutost zbog pretnji srpskim novinarima” i poziva na “snažnu istragu tih pretnji kako bi se novinarima omogućilo da u bezbednim uslovima svoj rad obavljaju efikasno i bez potrebe za samocenzurom”.

Parlamentarci EU “podvlače potrebu da se preduzmu koraci protiv koncentracije vlasništva u medijima i pomanjkanja transparentnosti u medijima”.

Evropski parlament u predlogu rezolucije traži da se “isto tako obezbedi ravnopravan pristup tržištu oglašavanja, uključujući izdvajanja iz državnih fondova za troškove oglašavanja i reklame”.

Takođe se “pozivaju novinari da poštuju (profesionalni) Etički kodeks” u svom radu.

Evropski parlament, navodi se u dokumentu, “izražava žaljenje zbog činjenice da su državne vlasti zavele medijsku blokadu oko incidenata u julu 2011. na severu Kosova i pogrešno predstavile ulogu Kfora u tim događajima”. EP, kako se zaključuje, “podvlači važnost slobodnih i nezavisnih medija za demokratsku i dobro obaveštenu javnost”.

Prema tumačenju koje su agenciji Beta dali neki poslanici EP, iza ovog stava najviše stoji uverenje samog izvestioca za Srbiju Jelka Kacina i još nekih krugova da nije bila na mestu tvrdnja srpskih vlasti da su vojnici Kfora upotrebili bojevu municiju i u incidentima u julu takvom municijom pucali na srpske civile.

U predlogu rezolucije lideri EU se pozivaju da odobre Srbiji status kandidata za članstvo u EU, kao i da što pre počnu pregovori o članstvu, s obzirom na to da je Srbija ispunila sve uslove koje su u decembru 2012. postavili vođi EU.

Prilikom glasanja o konačnom predlogu Rezolucije o procesu evropske integracije Srbije, nije prihvaćen amandman grupe rumunskih poslanika u kojem se “podstiču srpske vlasti da uvedu rumunski jezik u škole u severoistočnoj Srbiji i da obezbede pristup medijima na rumunskom jeziku za tamošnje Rumune-Vlahe”. Ovi rumunski parlamentarci su takođe tražili da se “rumunski uvede u javni život u gradovima i selima gde živi više od 15% tog stanovništva, kao i da se Rumunskoj pravoslavnoj crkvi dodeli status ‘tradicionalne crkve’ i njena nadležnost proširi na celu teritoriju Srbije”.

Kacin, koji je izradio nacrt rezolucije, saopštio je da će uputiti pismo srpskim vlastima sa sugestijom da se i u “centralnoj Srbiji na isti način kao u Vojvodini zajamči puna zaštita prava manjina”, što bi, po njegovim rečima, obuhvatilo i vlašku i bugarsku manjinu.

Evropski parlamentarci, u usvojenom predlogu dokumenta, pozdravljaju napredak Srbije u sprovođenju reformi i stavljaju do znanja da “dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju “merila iz Kopenhagena”, koje je EU utvrdila kad je reč o učvršćenju političke demokratije i funkcionalne tržišne privrede u zemljama koje žele da postanu članice Unije. S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava, kao i “boljeg delovanja tržišne privrede”.

EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, kao i doprinos koji su predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović dali jačanju veza Srbije i Hrvatske.

Takođe se pozdravlja to što su srpske vlasti predale pravdi preostale odbegle optuženike Haškog suda, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti koje su “mreže podrške koje su oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama”.

Evropski parlamentarci pozdravljaju napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima, ali napominju da postoje “povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju, što je opšti problem u regionu”.

U predlogu rezolucije se od srpskih vlasti traži jačanje državnih tela za bitku protiv korupcije i podvlači da je “istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište”. “Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak”, ocenjuje se u dokumentu EP i poziva vlada u Beogradu da i dalje usvaja mere kako bi se ti monopoli ukinuli, a veće olakšice dale za osnivanje malih i srednjih preduzeća.

Takođe se ukazuje na “mnoge nepravilnosti, posebno u privatizaciji i javnim nabavkama”, i traži tačno utvrđivanje javnog vlasništva kako bi se “obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje”, a predočava se i nužnost “nastavka restitucije privatne imovine i sprečavanja da privatni interesi otuđe javna dobra”.

http://www.euractiv.rs. Autor: Dragan Blagojević, dopsinik agencije Beta iz Brisela

Leave A Response