Publikacija “Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu”

Posted on by admin

Publikacija “Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu” je prvi celoviti izveštaj o medijskoj situaciji u Srbiji na osnovu 27 indikatora Saveta Evrope, kojima se meri sloboda izražavanja, sloboda informisanja i sloboda medija u jednoj zemlji.

Ovaj izveštaj je rezultat zajedničkog rada organizacija Civil Rights Defenders, ANEM, NUNS, NDNV i Lokal pres, a sadrži pravnu i komunikološku analizu podataka o zakonskom, političkom, ekonomskom i profesionalnom okruženju funkcionisanja medija u Srbiji.

Prezentacija Publikacije “Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu”, održana je u beogradskom Medija centru, u petak, 18. maja 2012, s početkom u 11 h.

Za potrebe Izveštaja, korišćeni su javno dostupni podaci o medijskom sektoru, a dodatno je anketirano 240 glavnih urednika informativnih medija iz 79 mesta u Srbiji, 69 medijskih vlasnika, 40 partijskih funkcionera iz 10 gradova u Srbiji, 50 pripadnika devet manjinskih nacionalnih zajednica i intervjuisani su predstavnici 26 državnih, regulatornih i samoregulatornih tela sa nadležnostima u medijskom sektoru.

Rezultati pokazuju da se u Srbiji u potpunosti ostvaruju samo četiri od 27 evropskih standarda medijskih sloboda (sloboda ulaska u novinarsku profesiju, sloboda pristupa Internetu i stranim medijima, razdvojenost učešća u izvršnim organima vlasti od profesionalnog obavljanja medijskih poslova i ograničenost prava medija na ekskluzivno izveštavanje o događajima od izuzetnog javnog značaja).

Za većinu ostalih evropskih standarda postoji relativna dobra zakonska potpora, ali se oni u praksi ne ostvaruju na potpun ili neproblematičan način.

Drastična odstupanja od evropskih standarda postoje u oblasti medijske ekonomije i nezavisnosti medija od političkih uticaja, kao i radno-socijalnih prava i bezbednosti novinara.

Razlog za odstupanja domaće prakse u oblasti medijske ekonomije i medijske nezavisnosti nisu samo brojne slabosti regulative (neadekvatan tretman državnog vlasništva, netransparentnost vlasništva i nesprečavanje monopola, izostanak neutralnosti u finansijskoj pomoći države, nepostojanje pravnih instrumenata zaštite nezavisne uređivačke politike), već i strukturni društveni faktori koji uključuju prirodu tranzicije medijskog sistema, ekonomsku moć i interese velikih medijskih igrača, i potrebu političkih snaga da medije koriste radi postizanja društvenog konsenzusa o pravcu razvoja traumatizovanog i podeljenog društva.

Pored kvalitativnih ocena ostvarivanja 27 standarda medijskih sloboda i ukazivanja na glavne probleme, izveštaj sadrži mnoštvo aktuelnih, kvantitativnih pokazatelja koji se odnose na 2011. godinu, kao i navodjenja oblasti o kojima podaci nedostaju, a koji su važni za ocenu situacije u medijskom sektoru.

Od navedenih podataka za 2011. godinu, izdvajamo samo neke:

  • 26% TV i 25% radio emitera su u javnoj svojini;
  • od ukupno oko 5 miliona evra državnih sredstava, sa gotovo 4 miliona su finansirane tekuće aktivnosti četiri javna medijska preduzeća, a sa 1 milionom projekti više od 200 medija;
  • 14% od 240 anketiranih rukovodećih ljudima u informativnim medijima je protiv privatizacije medija (60% je iz državnih a 40% iz privatnih medija), a 14% nema jasan stav o ne/poželjnosti državnog medijskog vlasništva;
  • registrovana su 73 slučaja drastičnog kršenja medijskih sloboda i prava, od toga 9 fizičkih napada na novinare, 18 pretnji ugrožavanja sigurnosti i 4 smene glavnih urednika ili direktora medija;
  • svega 2% od 240 anketiranih glavnih urednika informativnih medija smatra da su medijske slobode i novinarska prava potpuno ostvarivani tokom godine;
  • u 72% anketiranih medija prosečna plata je iznosila do 30 hiljada dinara, a u svega 3% više od 50 hiljada dinara;
  • sindikalne organizacije novinara postoje samo u javnim medijima, a u privatnim samo kao nasleđene iz perioda pre privatizacije; .
  • 72% anketiranih urednika informativnih medija smatra da postojeći javni servisi nisu zaštićeni od političkog uticaja u svakodnevnom poslu, a 66% da se u praksi ne poštuje princip da visoke upravljačke pozicije u njima ne mogu dobiti ljudi jasne partijske pripadnosti;
  • 70% anketiranih partjskih funkcionera, iz vlasti i opozicije, smatra da mediji ne poštuju princip ravnopravnosti u političkom izveštavanju, dok 92 % glavnih urednika medija smatra da njihovi mediji to čine;
  • svega 13% glavnih urednika radio i TV emitera smatra da je rad regulatornih tela bio nepristrasan i efikasan;
  • 88% anketiranih angažovanih u nacionalnim savetima manjina ili manjinskim medijima ne zna ni za jedan uspešno privatizovan medij na manjinskom jeziku, a 72% misli da nacionalni saveti manjina nemaju instrumente kojima mogu bitno unaprediti rad i razvoj manjinskih medija.

Ovaj Izveštaj/Publikacija je realizovan u saradnji sa organizacijom Civil Rights Defenders i uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida)

Publikaciju “Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu” preuzmite ovde (na egleskom ovde)

Leave A Response