Istraživanje medija: Četri miliona evra za javne medije, milion za 200 ostalih

Posted on by admin

Od ukupno oko pet miliona evra državnih sredstava, sa gotovo četiri miliona su finansirane aktivnosti četiri javna medijska preduzeća, a sa jednim milionom projekti više od 200 medija, navodi se u izveštaju o medijskim slobodama uSrbiji u 2011. godini. U izveštaju “Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu” koji je zasnovan na 27 Indikatora za procenu medijskih sloboda u zemljama članicama Saveta Evrope, a koji su pripremila medijska udruženja ANEM,NUNS, NDNV i Lokal pres, navedeno je da se u Srbiji ostvaruju samo četiri od ukupno 27 evropskih standarda profesije. Rezultati pokazuju da se u Srbiji u potpunosti ostvaruju samo četiri od 27 evropskih standarda medijskih sloboda i to: sloboda ulaska u novinarsku profesiju, sloboda pristupa Internetu i stranim medijima, razdvojenost učešća u izvršnim organima vlasti od profesionalnog obavljanja medijskih poslova i ograničenost prava medija na ekskluzivno izveštavanje o dogadjajima od izuzetnog javnog značaja. Za većinu ostalih evropskih standarda postoji relativna dobra zakonska potpora, ali se oni u praksi ne ostvaruju na potpun ili neproblematičan način, navedeno je u izveštaju. Ističe se da drastična odstupanja od evropskih standarda postoje u oblasti medijske ekonomije i nezavisnosti medija od političkih uticaja, kao i radnosocijalnih prava i bezbednosti novinara. Ocenjeno je da razlozi zaodstupanja domaće prakse u oblasti medijske ekonomije i medijske nezavisnosti nisu samo brojne slabosti regulative, već i strukturni društveni faktori koji uključuju prirodu tranzicije medijskog sistema, ekonomsku moć i interese velikih medijskih igrača, i potrebu političkih snaga da medije koriste radi postizanja društvenog konsenzusa o pravcu razvoja traumatizovanog i podeljenog društva. U izveštaju je navedeno da su 26 odsto TV i 25 odsto radio emitera u javnoj svojini, 14 odsto od 240 anketiranih rukovodećih ljudi u informativnim medijima je protiv privatizacije medija (60 odsto je iz državnih, a 40 odsto iz privatnih medija), a 14 odsto nema jasan stav o ne/poželjnosti državnog medijskog vlasništva. Registrovana su 73 slučaja drastičnog kršenja medijskih sloboda i prava, od toga devet fizičkih napada na novinare, 18 pretnji ugrožavanja sigurnosti i četiri smene glavnih urednika ili direktora medija.

Istraživanje je pokazalo da svega dva odsto od 240 anketiranih glavnih urednika informativnih medija smatra da su medijske slobode i novinarska prava potpuno ostvarivana tokom godine. Takođe, u 72 odsto anketiranih medija prosečna plata je iznosila do 30.000 dinara, a u svega tri odsto više od 50 hiljada dinara. Navedeno je da sindikalne organizacije novinara postoje samo u javnim medijima dok su u privatnim, ako postoje, nasleđene iz perioda pre privatizacije. Takođe, 72 odsto anketiranih urednika informativnih medija smatra da postojeći javni servisi nisu zaštićeni od političkog uticaja u svakodnevnom poslu, a 66 odsto da se u praksi ne poštuje princip da visoke upravljačke pozicije u njima ne mogu dobiti ljudi jasne partijske pripadnosti. Izveštaj navodi da 70 odsto anketiranih partijskih funkcionera, iz vlasti i opozicije, smatra da mediji ne poštuju princip ravnopravnosti u političkom izveštavanju, dok 92 odsto glavnih urednika medija smatra da njihovi mediji to čine. Svega 13 odsto glavnih urednika radio i TV emitera smatra da je rad regulatornih tela u 2011. godini bio nepristrasan i efikasan, 88 odsto anketiranih koji su angažovan u nacionalnim savetima manjina ili manjinskim medijima ne zna ni za jedan uspešno privatizovan medij na manjinskom jeziku, a 72 odsto misli da nacionalni saveti manjina nemaju instrumente kojima mogu bitno unaprediti rad i razvoj manjinskih medija. Za potrebe izveštaja, korišćeni su javno dostupni podaci o medijskom sektoru, a dodatno je anketirano 240 glavnih urednika informativnih medija iz 79 mesta u Srbiji, 69 medijskih vlasnika, 40 partijskih funkcionera iz 10 gradova u Srbiji, 50 pripadnika devet manjinskih nacionalnih zajednica i predstavnici 26 državnih, regulatornih i samoregulatoriih tela sa nadležnostima u medijskom sektoru.

Leave A Response