Istraživanje medija: Četri miliona evra za javne medije, milion za 200 ostalih

U 72 odsto anketiranih medija prosečna plata iznosila je do 30.000 dinara, a u svega tri odsto više od 50.000 dinara.

31. May 2012

Od ukupno oko pet miliona evra državnih sredstava, sa gotovo četiri miliona su finansirane aktivnosti četiri javna medijska preduzeća, a sa jednim milionom projekti više od 200 medija, navodi se u izveštaju o medijskim slobodama uSrbiji u 2011. godini. U izveštaju “Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu” koji je zasnovan na 27 Indikatora za procenu medijskih sloboda u zemljama članicama Saveta Evrope, a koji su pripremila medijska udruženja ANEM,NUNS, NDNV i Lokal pres, navedeno je da se u Srbiji ostvaruju samo četiri od ukupno 27 evropskih standarda profesije. Rezultati pokazuju da se u Srbiji u potpunosti ostvaruju samo četiri od 27 evropskih standarda medijskih sloboda i to: sloboda ulaska u novinarsku profesiju, sloboda pristupa Internetu i stranim medijima, razdvojenost učešća u izvršnim organima vlasti od profesionalnog obavljanja medijskih poslova i ograničenost prava medija na ekskluzivno izveštavanje o dogadjajima od izuzetnog javnog značaja. Za većinu ostalih evropskih standarda postoji relativna dobra zakonska potpora, ali se oni u praksi ne ostvaruju na potpun ili neproblematičan način, navedeno je u izveštaju. Ističe se da drastična odstupanja od evropskih standarda postoje u oblasti medijske ekonomije i nezavisnosti medija od političkih uticaja, kao i radnosocijalnih prava i bezbednosti novinara. Ocenjeno je da razlozi zaodstupanja domaće prakse u oblasti medijske ekonomije i medijske nezavisnosti nisu samo brojne slabosti regulative, već i strukturni društveni faktori koji uključuju prirodu tranzicije medijskog sistema, ekonomsku moć i interese velikih medijskih igrača, i potrebu političkih snaga da medije koriste radi postizanja društvenog konsenzusa o pravcu razvoja traumatizovanog i podeljenog društva. U izveštaju je navedeno da su 26 odsto TV i 25 odsto radio emitera u javnoj svojini, 14 odsto od 240 anketiranih rukovodećih ljudi u informativnim medijima je protiv privatizacije medija (60 odsto je iz državnih, a 40 odsto iz privatnih medija), a 14 odsto nema jasan stav o ne/poželjnosti državnog medijskog vlasništva. Registrovana su 73 slučaja drastičnog kršenja medijskih sloboda i prava, od toga devet fizičkih napada na novinare, 18 pretnji ugrožavanja sigurnosti i četiri smene glavnih urednika ili direktora medija.

Istraživanje je pokazalo da svega dva odsto od 240 anketiranih glavnih urednika informativnih medija smatra da su medijske slobode i novinarska prava potpuno ostvarivana tokom godine. Takođe, u 72 odsto anketiranih medija prosečna plata je iznosila do 30.000 dinara, a u svega tri odsto više od 50 hiljada dinara. Navedeno je da sindikalne organizacije novinara postoje samo u javnim medijima dok su u privatnim, ako postoje, nasleđene iz perioda pre privatizacije. Takođe, 72 odsto anketiranih urednika informativnih medija smatra da postojeći javni servisi nisu zaštićeni od političkog uticaja u svakodnevnom poslu, a 66 odsto da se u praksi ne poštuje princip da visoke upravljačke pozicije u njima ne mogu dobiti ljudi jasne partijske pripadnosti. Izveštaj navodi da 70 odsto anketiranih partijskih funkcionera, iz vlasti i opozicije, smatra da mediji ne poštuju princip ravnopravnosti u političkom izveštavanju, dok 92 odsto glavnih urednika medija smatra da njihovi mediji to čine. Svega 13 odsto glavnih urednika radio i TV emitera smatra da je rad regulatornih tela u 2011. godini bio nepristrasan i efikasan, 88 odsto anketiranih koji su angažovan u nacionalnim savetima manjina ili manjinskim medijima ne zna ni za jedan uspešno privatizovan medij na manjinskom jeziku, a 72 odsto misli da nacionalni saveti manjina nemaju instrumente kojima mogu bitno unaprediti rad i razvoj manjinskih medija. Za potrebe izveštaja, korišćeni su javno dostupni podaci o medijskom sektoru, a dodatno je anketirano 240 glavnih urednika informativnih medija iz 79 mesta u Srbiji, 69 medijskih vlasnika, 40 partijskih funkcionera iz 10 gradova u Srbiji, 50 pripadnika devet manjinskih nacionalnih zajednica i predstavnici 26 državnih, regulatornih i samoregulatoriih tela sa nadležnostima u medijskom sektoru.