Sredstva utiču na slobodu

Posted on by admin

Privatni mediji u opasnosti da propadnu dok će opstati samo oni koji se finansiraju iz budžeta.

Država se ponaša kao konkurencija privatnim medijima i ako se taj trend nastavi, privatni mediji će propasti a opstaće samo oni koji se finansiraju iz budžeta, ocenjeno je juče na predstavljanju izveštaja o lanjskom finansiranju medija iz budžeta lokalnih samouprava u Srbiji.

Na konferenciji za novinare je navedeno da su medijske kuće u 33 grada u Srbiji dobile nešto manje od 850 miliona dinara prošle godine, ali da je 70 odsto tog novca otišlo javnim preduzećima, najčešće elektronskim medijima za praćenje aktivnosti tih samouprava. Dragana Žarković Obradović, predstavnica Balkanske mreže istraživačkog novinarstva (Birn), rekla je da se javna preduzeća favorizuju prilikom finansiranja medija, te da to dovodi u neravnopravan položaj privatne medije i produkciju ali i utiče na uređivačku politiku medija jer da se unapred zna da će neko biti plaćen bez obzira na kvalitet rada. Ona je rekla da se novac za medije najčešće izdvaja kroz subvencije i uglavnom za plate, a za medijsku produkciju jako malo. Prema njenim rečima, svega 3,3 odsto novca dodeljeno je putem javnih nabavki, a i tada se često dešava da se  finansira praćenje rada lokalnih samouprava. Istraživanje je pokazalo danajviše izdvajaju Novi Sad, Kragujevac, Pančevo, Subotica i Niš, a najmanje Valjevo, Užice, Petrovac na Mlavi i Prijepolje. Beograd i Kosovo nisu bilipredmet istraživanja.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović rekao je da je pitanje finansiranja medija zapravo pitanje slobode medija i da je zato jako bitno da se spreči da se na taj način utiče na uređivačku politiku. Obradović je rekao da je tržište Srbije malo za ovoliki broj medija ali da je, upravo zbog toga, neophodno da se mediji nađu u ravnopravnom položaju koji će omogućiti da tržište odredi koji će mediji opstati a da im država obezbedi ravnopravno učešće na javnim konkursima, na kojima će se plaćati proizvodnja medijskog sadržaja a ne finansirati plate.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić rekao je da će, ukoliko se nešto ne promeni, u Srbiji opstati samo državni i crkveni mediji, kao i mediji koje su osnovali nacionalni saveti. Te savete je Gruhonjić nazvao paradržavnim „jer su pod očiglednim uticajem partija koje dominiraju“ u savetima. „Novi Sad je upodobljen i prekomponovan, pa će se to sigurno desiti i sa televizijskom stanicom svemirskog naziva – Apolo“, ocenio je Gruhonjić i dodao da će, iako će ta stanica dobijati najviše sredstava građana Novog Sada, tamo i dalje biti najmanje zaposlenih novinara a „najviše ljudi koji su tamo došli po osnovu nepotizma“. Predstavnik Udruženja novinara Srbije Petar Jeremić ocenio je da mediji u Srbiji 20 godina preživljavaju i čekaju da se uspostave jednaki uslovi za sve, ali da se to ne dešava jer da svaka vlast želi da zadržimedije pod kontrolom. Predsednik Upravnog odbora Lokal presa iz Kruševca Dejan Miladinović rekao je da je suma izdvojena za funkcionisanje medija iz lokalnihbudžeta pokazala da novac za to postoji ali da je pitanje da li se on raspodeljuje na pravi način, ili se pomaže „funkcionisanje javnih preduzeća u kojima su zaposleni rođaci, prijatelji i partijski poslušnici stranaka na vlasti“.

Zamagljen slučaj „Novosti“

Predsednica Sindikata novinara „Novosti“ Dragana Čabarkapa zatražila je juče da javno bude saopšteno da li je vlasnik „Farmakoma“ Miroslav Bogićević preuzeo većinski paket akcija kompanije „Novosti“ i, ako jeste, od koga i na koji način. „‘Novosti’ se na spisku 24 sporne privatizacije ne nalaze zbog ove transakcije, nego zbog promene vlasničke strukture iz avgusta 2006. godine o kojoj postoji iscrpan izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije“, navela je  upisanoj izjavi i podsetila na obavezu Vlade da razmotri izveštaj saveta iz septembra prošle godine o sveukupnom stanju medija.

Beta

Leave A Response