Službena beleška: Kikindske

Nekog ubiju na prečac, u haustoru; nekog zveknu štanglom, pa umre; nekog dave godinama kao udav svoj plen, polako i sa uživanjem. Pošto se, kako vidimo, ovih dana obeležava dan koji se zove "borba protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima" (jači opis), pridružujemo se.

25. Nov 2013

zeljko bodrozic

Željko Bodrožić Foto: Peščanik

Nekog ubiju na prečac, u haustoru; nekog zveknu štanglom, pa umre; nekog dave godinama kao udav svoj plen, polako i sa uživanjem. Pošto se, kako vidimo, ovih dana obeležava dan koji se zove “borba protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima” (jači opis), pridružujemo se.

Kikindske (novine) i njihov suvlasnik i glavni urednik Željko Bodrožić spadaju o ovaj treći slučaj. Ne znam (mada slutim) zašto je nekome tolike godine tako stalo da Kikindske udavi, ali da se trude – trude se.
Prvo su ih 16 puta tužili po Šešelj-Vučićevom zakonu i oteli im lepe pare. Pretnje, informativne razgovore (jednom čak i sa vojnom bezbednošću) i uvrede ne računamo. Onda je počelo opet, ni dve godine posle prevrata. Prvo ih je maltretirao lokalni kriminalac, koji ih je čak i tužio za klevetu, pa sam ja morao da svedočim da čovek prolazi kroz Belu knjigu o organizovanom kriminalu, pa je posle to posvedočio i Dušan Mihajlović; tek tada se Bodrožić izvukao, a i to zahvaljujući poštenoj i hrabroj ženi sudiji iz Zrenjanina, jer je kikindski sud bio izuzet zbog pokazane pristrasnosti. Tužio ih je i Dmitar Šegrt: bio je to proces skandalozan toliko da je stigao do Komiteta za ljudska prava UN (svaka čast!) koji je stao na stranu Kikindskih; državi Srbiji trebalo je dve godine da tu odluku i sprovede.

Sve u svemu, od 2002. do 2009. Željko Bodrožić dobijao je trećinu plate; ostatak je išao na sudske troškove i duševne bolove duševnih bolesnika. Bodrožić ceni da su ga tako rebnuli za celih 20 hiljada evra. Kad je osnovao firmu 2008. sa računa mu je u više navrata skidano par stotina hiljada dinara u nekoliko navrata. Policija ga je revnosno privodila zbog neplaćenih sudskih troškova, sve u ranu zoru.

E, sad: 2009. Kikindske su pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu dobile dva predmeta (tužbe Šegrtovog advokata Kolarskog i nekog Jovana Pejina odbačene su). Još neki predmeti su u toku. Iako je država posle otezanja isplatila Bodrožiću onih 10 hiljada evra po odluci UN, do sada nije postupila po rešenjima suda u Strazburu. Ovih dana Poreska uprava zasela je na Kikindske i postoji ozbiljna opasnost da ih finansijski udavi kao udav. Ne znam, niti me mnogo zanima, šta Poreska uprava ima protiv Kikindskih. Znam, međutim, da je Srbija postala prvak po broju predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, po glavi stanovnika. Nedavno je neko nadležan upozorio da Srbija u Strazburu gubi ogroman procenat slučajeva. Na ovome mestu upozoravano je na tu okolnost više puta. Reč je o sistematskoj neodgovornosti izvesnih sudija, koji bi trebalo i koji bi morali znati da će njihove presude u Strazburu pasti, a da će trošak snositi poreski obveznici – a ko bi drugi?

Priznajem: prijatelj sam Željka Bodrožića i cenim hrabrost Kikindskih koje su pisale ono što je malo ko tamo smeo i da pomisli. Stali su i Željko i Kikindske mnogima u tanjir: kad vidim ko ih je sve tužio, jasno mi je odmah.
Uzmite ovo kao doprinos Danu borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima. Nije Željko kriv što ga nisu ubili kao psa na kućnom pragu, nego ga dave polako i sa uživanjem.

Autor: Miloš Vasić Izvor: Danas