25. Dec 2014
U 2014. godini u Srbiji su zabeležena 22 napada na novinare, od čega je 12 bilo fizičkih napada, saopštio je NUNS.
To je upozoravajući broj, koji pokazuje da je došlo do pogoršanja položaja medijskih profesionalaca, navedeno je u godišnjem izveštaju Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen izveštaj, predstavnici NUNS rckli su da vlast ne radi dovoljno na tome da omogući uslove za normalan rad novinara i da su novinari izloženi brojnim ekonomskim i političkim pritiscima, a upozorili su na rast autocenzure zbog toga što se napadi na medijske profesionalce ne kažnjavaju.
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović kaže da su, osim napada na novinare, čiji je najdrastičniji primer u 2014. napad na Davora Pašalića, prisutni i drugi pritisci kao što su tužbe, zatim povećani su pritisci na onlajn medije uklanjanjem pojedinih sadržaja s interneta i obaranjem određenih sajtova, a ukidanjem pojedinih emisija kao što je “Utisak nedelje” osiromašen je javni dijalog.
Navodeći da je u 2014. podneto šest tužbi protiv novinara, Obradović kaže da su tri tužbe podneli oni s “podebelim kriminalnim dosijeom”, među kojima je i Luka Bojović.
Najavio je da NUNS pokreće sistem ranog upozoravanja, koji treba da omogući blagovremeno reagovanje na napade na novinare, ali i da pokaže gde postoji problem u sistemu zaštite novinara, koliko je napada procesuirano i čija je odgovornost što ti postupci “stoje”.
Obradović je naveo i da je u Srbiji od 2008. do 2013. bilo ukupno 348 napada na zaposlene u medijima.
Upitan o slučaju Ćuruvija, Obradović je rekao da NUNS nema nikakvih novih saznanja, osim onoga što je poznato široj javnosti, i da veruje da će na kraju tužilaštvo i sud doći do istine i da će izvršioci i nalogodavci tog ubistva biti kažnjeni.
“Teško je reći da li smo zadovoljni. Nas brine tempo kojim se odvija ceo slučaj. Verujemo da tužilaštvo i sud čine sve što je u njihovoj moći, ali to je po nama presporo”, kaže Obradović.
Generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković istakao je i problem ekonomskih, političkih i drugih “perfidnih” vrsta pritisaka na medije, naročito u lokalnim sredinama.
“Svedoci smo bahatosti lokalnih funkcionera. Očekuje nas projektno finansiranje medija. Zamislite samo kako će se ti isti funkcioneri ponašati i da li će budžet raspoređivati isključivo onako kako njima odgovara”, kazao je Raković.
On je ukazao da ekonomski pritisci nose posebnu vrstu opasnosti, jer utiču na celokupne medijske kuće, a ne na novinare pojedinačno.
Govoreći o slučajevima zbog kojih su se novinari obraćali i tražili zaštitu, advokat Kruna Savović navela je pretnje novinaru da će mu biti odgriženi “uši i nos”, kao i slučaj mobinga kada je novinarki nakon pisanja na društvenim mrežama smanjena plata i prebačena je drugo radno mesto.
Istakla je i slučaj kada policija nije reagovala u trenutku kada je u policijskoj stanici novinar hteo da prijavi pretnju sa porukom da će mu majka biti zaklana, a on ubijen. Predstavljanju izveštaja NUNS-a prisustvovali su zaštitnik građana Saša Janković, poverenik za infomacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević i pomoćnik ministra kulture i informisanja Saša Mirković.
Zaštitnik građana ocenio je da je pritisak i pretnje novinarima teško dokazati podnošenjem krivičnih prijava koje se zasnivaju na tome da je neko nekom rekao “zapamtićeš ti mene”.
“Empirijski se možda ne može dokazati pritisak, ali se nizom primera, može dokazati atmosfera u kojoj novinari osećaju strah”, kazao je Janković i ukazao da je posao države da obezbedi atmosferu u kojoj će se novinari osećati bezbedno.
Predstavnici NUNS-a istakli i važnost sistema ranog upozoravanja na pritiske i pretnje novinarima, kao i baze podataka o takvim slučajevima.
Cilj je da se vrši pritisak na sve nadležne domaće, ali i međunarodne institucije, kako bi blagovremeno reagovale i pružile zaštitu novinarima.
IZVOR: TANJUG, NUNS
