NDNV: U čijim je sada rukama Radio Subotica?

Posted on by admin

ndnv_logo_fbNezavisno društvo novinara Vojvodine sa žaljenjem konstatuje da se i u slučaju Radio Subotice pokazalo da novinari, odnosno zaposleni, nisu spremni da preuzmu odgovornost za svoj medij, čime se otvara dodatni prostor za političku trgovinu i partijsku dominaciju na medijskoj sceni.

Radio Suboticu je od zaposlenih kojima je, posle neuspešne aukcijske prodaje, besplatno preneseno vlasništvo nad ovom radijskom stanicom – kupio izvesni biznismen Vladan Stefanović, vlasnik kompanije VTV ComNet, koja u svom vlasništvu ima četiri televizije (Subotica, Vrbas, Bečej i Novi Bečej) i netransparentnu saradnju sa pojedinim lokalnim samoupravama, o čemu je već bilo reči u javnosti.

Veoma će se brzo pokazati da li su tačne informacije da je Stefanović još jedan od tajkuna bliskih Srpskoj naprednoj stranci koji za račun ove partije kupuje medije, a o tome će najbolje svedočiti upravo program ove radijske stanice, zbog čega je veoma važno da se on pažljivo monitoruje, imajući u vidu i izražen informativni i kulturni značaj ovog višejezičnog medija.

NDNV podseća da je po članu 142. Zakona o javnom informisanju i medijima kupac dužan da u roku od pet godina obezbedi kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja od javnog interesa, što u ovom slučaju znači da mora da zadrži i višejezičnu strukturu programa, odnosno programe na manjinskim jezicima.

Postavlja se međutim pitanje kako je moguće da se ostvari kontinuitet programa ove medijske kuće s obzirom da se on odnosi na period “od 12 meseci pre dana stupanja na snagu Zakona”, kada Radio Subotica više ne koristi frekvenciju na kojoj je tada, na drugom programu, emitovan celodnevni program na mađarskom jeziku. Ova frekvencija je, nejasnim radnjama, sada pripala na korišćenje RTV Panonu, mediju koji kontroliše Nacionalni savet mađarske nacionalne zajednice.

Nažalost, odredbe ovog zakona i inače nisu dovoljno precizne i ne postoje efikasni mehanizmi kontrole njenog sprovođenja ni u kvanitativnom, a pogotovo ne u kvalitativnom smislu. Sigurni smo naime da građani, pripadnici manjinskih zajednica, čak i ako bi postojala mogućnost da se obezbedi odgovarajući udeo manjinskih sadržaja u programu, neće biti zadovoljni ukoliko ti sadržaji budu protivni profesionalnim principima, a pogotovo ne ako budu deo političke propagande.

Novi Sad, 11. oktobar 2016.

Leave A Response