Strategija za ograničavanje onlajn sloboda, inovacija i pristupa znanju

Posted on by admin

internet_cenzuraPozivamo sve zainteresovane aktere u Srbiji da se uključe u javnu raspravu o Predlogu strategije intelektualne svojine za period od 2016. do 2020. godine. Predlog strategije je podnelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja vladinom Odboru za privredu i finansije, koji je početkom meseca odredio sprovođenje javne rasprave o Predlogu, u periodu od 3. do 22. novembra 2016.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine se priključuje ovoj inicijativi, a informacija o javnoj raspravi može se naći na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Predlog strategije objavljen je na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu.

Između ostalog, predloženim tekstom predviđeno je da se omogući uklanjanje “spornih” sajtova, bez razlikovanja vrste i namene sadržaja koji se osporava; blokiranje i zaplena domena sajtovima koji omogućavaju kršenje prava intelektualne svojine; prikupljanje podataka o uplatama od platformi za plaćanje preko interneta, kao i provajdera usluga za onlajn oglašavanje; oduzimanje imovine i tome slično.

Dodatno, predviđa se stvaranje baze obaveštajnih podataka koja bi između ostalog sadržala podatke o lokacijama i sumnjivim licima, kojoj bi putem interneta mogle da pristupe sve institucije za sprovođenje prava intelektualne svojine.

Ko je pisao Strategiju?

Upozoravamo na praksu netransparentnog procesa izrade Predloga strategije u oblasti koja se tiče niza različitih aktera – od aktivista za ljudska prava i slobode, preko muzejskih i bibliotečko-arhivskih i obrazovnih institucija, kreativne industrije i IT preduzetnika, do privatnog sektora koji će snositi teret mera (hosting, internet provajderi, finansijski sektor, onlajn advertajzing, itd).

Iz raspoloživih objava na sajtovima državnih organa uključenih u proces (Vlada Srbije, nadležno Ministarstvo, Zavod za intelektualnu svojinu), nije moguće ustanoviti ko je i kada učestvovao u izradi Predloga stategije.

Donošenje strategije pri samom kraju prve godine perioda na koji se odnosi potvrđuje zabrinjavajući trend “hitnog postupka” u javnim politikama gde se, uprkos brojnim sektorskim institucijama i službama, programi i planovi donose u poslednji čas, bez blagovremenih konsultacija sa zainteresovanom javnošću.

Strategija bez obzira na inovacije, obrazovanje i kulturni razvoj

U tekstu Predloga strategije, izloženom na 40 strana, nijednom se ne pominju pojmovi poput kulture, znanja, digitalizacije, biblioteke, inovacije, obrazovanja i njima srodnih, što ukazuje da su autori strategije nezainteresovani za javni interes koji se ogleda kroz slobodan pristup znanju, slobodu izražavanja u onlajn okruženju, informacionu privatnost i ukupan ekosistem za razvoj inovacija, kreativnih industrija i IT preduzetništva. Podvlačimo da proces digitalizacije kulturnog nasleđa kao i arhivske, bibliotečke i muzejske građe stoji u mestu, dobrim delom usled nerešenih pitanja izuzetaka od autorskog prava.

Važno je napomenuti da bi usvajanje Strategije u trenutku kada reforma zaštite intelektualne svojine u Evropskoj uniji izaziva brojne kontroverze moglo da stvori brojne prepreke u daljem razvoju ovih politika u Srbiji.

Da li su efekti mera ekonomski opravdani? Možemo li se nadati rastu BDP-a?

Takođe, smatramo da nije utemeljena argumentacija da će stroge mere u Predlogu strategije podstaći povećanje prihoda po osnovu intelektualne svojine, ako se uzme u obzir ko će snositi troškove primene i održavanja predloženih mera, poput blokiranja sajtova. Internet provajderi i drugi pružaoci usluga informacionog društva, koji uglavnom nisu nosioci prava intelektualne svojine, podneli bi najveći finansijski teret uvođenjem tehničkih blokada onlajn sadržaja, a posledično i krajnji korisnici zbog mogućeg povećanja cena usluga.

Predloženoj strategiji nedostaje ključna mera za razvoj kreativnih industrija i IT preduzetništva, odnosno reforma postojećeg pravnog okvira autorskih prava koja bi podržala inovacije i proširila izuzetke od isključivog autorskog prava u interesu pravne sigurnosti i kreiranja novih biznis modela. Ovo bi bila i jedina mera koja podržava rast BDP-a u Srbiji – ostale mere zapravo podržavaju rast BDP-a u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama čija je intelektualna svojina predmet piraterije u Srbiji. Bez režima intelektualne svojine povoljnog za inovacije, Srbija će biti manje atraktivna za razvoj svih vrsta startapa i investicija u IT sektor. Manifest inicijative “Scale up Europe”, koju su podržala vodeća evropska udruženja startap kompanija i preduzetnika, sadrži napredne ideje u pogledu razvoja startapa i kreativnih industrija, kako bi sistem zaštite autorskih prava pre svega bio korišćen za inovacije: proširivanje i harmonizacija izuzetaka i ograničenja, široki izuzeci za tekstualni i data mining za komercijalne i nekomercijalne aktivnosti, kao i uvođenje evropskih licenci.

Poziv na akciju

SHARE Fondacija će u saradnji sa brojnim partnerima narednih dana pripremiti detaljne komentare na Predlog strategije i poslati ih Zavodu za intelektualnu svojinu. Pozivamo sve zainteresovane da pripreme svoje komentare ili da nam dostave svoje sugestije i podrže komentare koje će SHARE pripremiti u saradnji sa zajednicom. To možete učiniti na PiratePad-u koji se nalazi na sledećem linku.

Ukoliko imate mogućnosti da samostalno dostavite primedbe to možete učiniti Zavodu za intelektualnu svojinu na adrese zis@zis.gov.rs i mmarsenic@zis.gov.rs, ili na adresu: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5, sa naznakom “Za Predlog strategije intelektualne svojine za period od 2016. do 2020. godine”.

(SHARE Fondacija)

Leave A Response