Informisanje na jezicima nacionalnih manjina – pravo i odgovornost

Posted on by admin

Opšti cilj projekta: Održivo, slobodno i profesionalno informisanje na jezicima nacionalnih manjina

Cilj projekta: povećanje znanja i razumevanja novinara, medijskih stručnjaka, medijskih organizacija, manjinskih zajednica i nacionalnih saveta o uslovima u kojima se ostvaruje informisanje na jezicima nacionalnih manjina

Projektne aktivnosti:

  • Dva tromesečna izveštaja – stanje na manjinskoj medijskoj sceni (analiza zakonodavnog okvira, monitoring sprovođenja medijskih zakona, Akcionog plana Poglavlja 23, monitoring manjinskog informisanja u kontekstu izrade nove Medijske strategije, studije slučajeva, itd.). Izveštaji će biti objavljeni na srpskom jeziku dostavljeni svim zainteresovanim stranama.
  • Godišnja nagrada za novinara manjinskih medija – podsticaj primera dobre prakse
  • Završna konferencija

Kroz aktivnosti projekta želimo da ukažemo na probleme informisanja na jezicima nacionalnih manjina u Srbiji i predložimo zakonska, podzakonska i druga rešenja za njihovo prevazilaženje, uz uvođenje jasnog balansa između, međunarodnim aktima i domaćim zakonodavstvom utvrđenih, standarda, odnosno prava manjina na informisanje na svom jeziku, sa jedne, i koncepta medijskih sloboda (odnosno slobode izražavanja) sa druge strane.

O informisanju na manjinskim jezicima do sada se uglavnom razgovaralo samo kroz koncept prava manjina na informisanja na svom jeziku, sa posebnim aspektom na način finansiranja tog prava, dok su u drugom planu bile medijske slobode, odnosno medijski pluralizam, i mehanizmi za razvoj profesionalne i nezavisne uređivačke politike i medijski pluralizam. U prethodnom vremenu postojao je snažan pokret za očuvanje javnih preduzeća koji se bave informisanjem (i) na jezicima nacionalnih manjina, ali verujemo da je to sada prošlost. Otvoreno je međutim pitanje regionalnih javnih servisa, sudeći prema najavama iz vrha države, što će svakako imati snažan manjinski aspekt.

Informisanje na jezicima nacionalnih manjina u Srbiji odvija se kroz tri medijska modela. Prvi model predstavljaju javni medijski servisi, drugi su mediji kojima su osnivači manjinski nacionalni saveti, a treći su privatni mediji (veliki broj nekada javnih preduzeća). Nažalost, mediji civilnog društva nisu u dovoljnoj meri razvijeni da bi mogli da budu tretirani kao poseban segment istraživanja, odnosno zakonski i praktično možemo ih trenutno posmatrati u kontekstu privatnih medija. Kroz ovaj projekat ćemo pokušavati da podstaknemo model medija civilnog društva kao mogući model dugoročne održivosti informisanja na jezicima nacionalnih manjina i u tom smislu predložiti neke promene u medijskim zakonima, koji se tiče pozitivne diskriminacije ove vrste medija.

U svakom od navedenih modela, evidentirani su problemi i sa pravom (finansiranjem) i sa odgovornošću (medijskim pluralizmom i nezavisnom uređivačkom politikom), za šta su odgovorna neadekvatna zakonska i podzakonska rešenja, ali i nedostatak samoregulatornih mehanizama.

Projekat se realizaju uz podršku međunarodne organizacije Civil Rights Defenders.

Rezultati:

Zainteresovani ste za dalje praćenje projekta ili za učešće na Završnoj konferenciji:

Popunite prijavni obrazac.

1 Comment so far. Feel free to join this conversation.

Leave A Response