Gruhonjić: Projektno sufinansiranje medija – udruženi kriminalni poduhvat

Posted on by admin

Programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić ocenio je da je danas „sasvim evidentno“ da se zakonska odredba o sufinansiranju ostvarivanja javnog interesa u medijima pretvorila u udruženi kriminalni poduhvat vlasti i s njima povezanih medija, udruženja i pojedinaca.

“Konačnu smrtnu presudu ovom teorijski dobro zamišljenom principu sufinansiranja potpisao je u junu i julu 2016. godine tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, kada je – iz politikantskih razloga – poništio odluku stručne komisije koja je odlučivala o medijskim projektima pri tom ministarstvu. To je bio i definitivni signal lokalnim samoupravama da budžetskim novcem kada su mediji u pitanju mogu raspolagati na način na koji god požele”, rekao je Gruhonjić.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Miša Tadić rekao je da je medijskim zakonima država uklonjena iz medija, ali je ocenio da je sada očigledno da je uticaj države u medijima sve snažniji i sve prisutniji.

„Što se više trudimo da uvedemo neki red, izgleda da je haos sve veći. U Srbiji je ekspanzija registrovanja novih medija ali je, paradoksalno, medijski pluralizam sve manji“, rekao je Tadić na Fakultetu političkih nauka (FPN), na naučno-stručnoj konferenciji “Lokalni mediji posle vlasničke transformacije i javni interes”.

Prema njegovim rečima, projektno sufinansiranje je u teoriji bilo najbolji način da se ostvari javni interes u sferi informisanja, ali je čitav taj proces obesmišljen.

„Izgubili smo državne medije ali smo praktično dobili partijske medije. Nekoliko porodica u Srbiji su postali vlasnici svih značajnijih lokalnih medija“, kazao je Tadić.

Generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije Svetozar Raković rekao je da je poseban problem u tome što je teško dokučiti „sive kanale“ u finansiranju medija u Srbiji.

„Takođe, posebno je dramatično kako se na kriminalni način novac poreskih obveznika dodeljuje novokomponovanim nazovi medijima“, rekao je Raković i ocenio da je jedan od glavnih problema u nedorečenosti Zakona o javnom informisanju i medijima, jer njime nisu propisane konkretne kazne za organe vlasti koji krše propise u raspodeli budžetskog novca na konkursima za javno informisanje.

Prema njegovim rečima, medijima stoji na raspolaganju da pokrenu upravni spor, koji traje najmanje godinu dana, ali su sredstva odavno podeljena i potrošena, pa se time ništa ne vraća na početak.

Predstavnica Lokal presa Zorica Višnjić ocenila je da je prva privatizacija medija bila „špekulantska“, a druga privatizacija je bila preuzimanje medija zarad uticaja nad njima.

„Pošto niko nije odgovarao za prvi krug privatizacije, tako ništa neće biti učinjeno ni sada da se procesuira neko ko se poigrao društvenim parama. Kupci medija su unapred znali da će, bilo koju cifru da izlicitiraju, pare dobiti iz lokalnih budžeta, da bi otplatili te svoje medije. Od novih vlasnika su iz redakcija pobegli najbolji novinari“, navela je Zorica Višnjić.

Profesor na FPN-u Rade Veljanovski rekao je da se zakoni u Srbiji najčešće krše tako što se ne ostvaruju.

Predstavnik Udruženja novinara Srbije Petar Jeremić rekao je da generalno zakoni nisu loši, ali je problem u tome što se vlast organizovala i smislila kako da se organizuje i kako da se provuče kroz te rupe.

Održavanje konferencije podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja.

(Autonomija)

Leave A Response