Vlade u regionu u stalnom konfliktu sa profesionalnim medijima

Nema dileme da će se novac i ubuduće slivati prorežimskim medijima, a položaj komercijalnih emitera koji drže do profesionalnog novinarstva biće još teži

16. Apr 2020

Vlasti u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji u višegodišnjem su konfliktu sa profesionalnim medijima i na svaki način pokušavaju da se obračunaju sa njima, zaključili su danas sagovornici četvrte onlajn emisije Nezavisnog društva novinara Vojvodine „Informacije u karantinu“.

Programski direktor NDNV-a Dinko Gruhonjić rekao je da se odnos vlasti prema profesionalnim medijima u Srbiji najbolje oslikao 1. aprila prilikom hapšenja novinarske Ane Lalić. „Tek pritiskom medijskih udruženja i međunardodne zajednice povučen je zaključak o informisanju u vreme pandemije korona virusa, a Ana Brnabić (predsednica Vlade Srbije) se posula pepelom i priznala grešku. Međutim, Aleksandar Vučić je već sutradan nastavio rat protiv svih medija koji se usuđuju da rade svoj posao“, rekao je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, u vanrednom stanju nemamo ništa drugo što nismo imali pre njega.“ Od kad je Vučić na vlasti traje prermanentno vanredno stanje odnosno izluđujuća kontinuirana predizborna kampanja. Njemu je vanredno stanje služi da bi se osećao kao riba u vodi. Vanredno stanje traje minimum osam godina, a po pitanju nacionalističke matrice već 30 godina“, rekao je Gruhonjić i dodao da u toj situaciji nema sreće za nezavisne medije u Srbiji.

Govoreći o medijskoj sceni u Srbiji nakon ove krize Gruhonjić je rekao da, iako ne veruje da će neprofitni mediji u Srbiji tražiti neku vrstu državne pomoći, Vlada Srbije „mora da razmišlja i o toj sferi medijskog sektora“. „Za sada smo izuzeti od svih tih mera. Nema dileme da će se novac slivati medijima poput Pinka i Hepija, a položaj komercijalnih emitera koji drže do profesionalnog novinarstva biće još teži. Nemam nikakve sumnje u to“, ocenio je Gruhonjić.

Novinar riječkog „Novog lista“ Ladislav Tomičić rekao je da u Hrvatskoj postoji dobar deo medija koji nisu pod kontrolom Hrvatske demokratske zajednice i premijera Andreja Plenkovića, ali da ima i onih koji su skloni autocenzuri i potpadanju pod njegov uticaj.

„Na početku epidemije Plenković je zvao urednike sebi najvažnijih medija na brifing verovatno da ne bi dizali paniku. Međutim, postoji dobar deo medija koji nisu pod kontrolom i nisu pozvani na brifing, uglavnom njuz portali. Iako mnogi mediji imaju autocenzuru, njihov uticaj na javno mnjenje nije od presudnog značaja“, rekao je Tomičić.

Prema njegovim rečima, neprofitni i kritički deo medijske scene u Hrvatskoj HDZ pokušava da uništi već četiri godine i oni ne dobijaju nikakva državna srestva. „Neki delovi medijske scene sigurno neće opstati. Verujem da je budućnost novinarstva preko društvenih mreža i novih platformi za koje će se naći sredstva i kod čitalaca i kod EU fondova. Svet je u ovoj krizi postao još svesniji lažnih vesti i medijskog manipulisanja i to je počelo da šteti i samim vladama“, rekao je Tomičić i dodao da nakon korona krize vidi procvat nezavisnih njuz poratala.

Dopisnik televizija Al Jazeera Balkans Gašper Lubej ocenio je da nema vlasti u svetu koja ne bi iskoristila trenutno stanje za pritisak na medije i monopolizaciju medija, a to se dešava i u Sloveniji. Vlada je, kako kaže, pokušala da izvrši monopolizaciju medija ali je nakon kritika popustila.

„Kad je krenula demokratska rasprava o merama vlade Janez Janša je pokazao da se nije promenio. On je 30 godina u konfliktu sa medijima. On je na tviteru objavio da u TV Sloveniji ima previše zaposlenih, da su preplaćeni i da šire laž. Kada se ta optužba pojavila na platformi Saveta Evrope vlada je na to odgovorila. Za mene je problematično to što je Vlada uputila politički pamflet protiv medija“, rekao je Lubej i dodao da su u Sloveniji medija više naklonjeni levici koji i da su vrlo kritični.

Lubej je ocenio da će slovenačke medije pogoditi kriza izazvana pandemijom kao i 2013. godine, a tome će doprineti i činjenica da Vlada nije namenila direktnu pomoć medijima. „Postoji pomoć ali to nije dovoljno. Ljudi na trafikama ne kupuju štampane medije kao pre krize. Očito će mediji morati dodatno da se prilagode. Plašim se samo štednje na ljudima, a ljudi su u novinarstvu najvažniji, te nisam optimista“, ocenio je on.

(Autonomija)