27. Jan 2016
BEOGRAD, 27. januara 2016. (Beta) – Novinarstvo bi u Srbiji, kada bi mogli da biraju, napustilo 40 odsto novinara a isto toliko bi se opredelilo za medij u kojem mogu slobodno da pišu bez obzira na status i visinu plate, pokazalo je istraživanje objavljeno u danas promovisanoj knjizi “Od novinara do nadničara. Prekarni rad i život”.
“Petina novinara izabrala bi siguran posao i po cenu da ne piše ono što misli i ono što zna”, pokazalo je istraživanje sprovedeno na uzorku od 1.110 zaposlenih i nezaposlenih novinara i 619 zaposlenih i nezaposlenih fizičkih radnika.
Urednik knjige Srećko Mihailovć objasnio je da je prekarizacija nov tip društvenih odnosa, a znači onesiguravanje rada i života.
Mihailović je dodao da je tokom istraživanja naišao na neočekivane nalaze, a to je da postoji visok stepen prekarnosti novinara, ali i visoki profesionalni integritet, te da su novinari mnogo bolji nego što je mislio.
“Novinari se u Srbiji ne mogu izboriti za slobodu medija. Sloboda medija je akcija društvene borbe i nje nema bez razvijene građanske javnosti”, rekao je Mihailović i izrazio nezadovoljstvo što se dešava da su rokeri društveno angažovaniji od univerzitetskih profesora.
Prema njegovim rečima, novinarima su postavljana pitanja koja se odnose na ocenu slobode medija, percepciju državne kontrole medija, ocenu raširenosti autocenzure i raširenosti cenzure autocenzure.
“Novinari se slažu da u Srbiji nema slobode medija. Tako misli više od 60 odsto ispitanih, dok 13 odsto njih smatra da u Srbiji postoji sloboda medija. Skoro 80 odsto novinara smatra da država kontroliše medije, a samo njih pet odsto negira postojanje državne kontrole”, neki su od rezultata istraživanja.
Gotovo 75 odsto novinara misli da je autocenzura među novinarima veoma raširena, asamo pet odsto njih odbacuje tu tvrdnju.
Procenat više, dakle 76 odsto novinara, smatra da je autocenzura prisutnija od cenzure jer se novinari plaše da ne ostanu bez posla. S tom tvrdnjom ne slaže se samo pet odsto novinara.
Istraživanje Centra za razvoj sindikalizma pokazalo je i da je veoma veliki broj novinara i radnika zadovoljan samom činjenicom što rade.
Direktorka Fondacije za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić ukazala je da su medji sve manje informativni, a da o sudbini i novinara i teksta odlučuju marketinške agencije.
Ona je ocenila kao ohrabrujuće to što je 40 odsto novinara reklo da bi ostali u profesiji pod bilo kakvim uslovima, pa i sa nižim platama, kada bi imali priliku da pišu slobodno.
“To je snažan resurs na koji se možemo osloniti da bi okrenuli proces i dobili medije koji objektivno informišu”, rekla je Jelinčić.
Jedna od autorki knjige Tanja Jakobi rekla je da su novinari navodili da rade sa kolegama koji nisu novinari.
“Oni nisu čak ni loši novinari već novinarstvo shvataju kao radno mesto koje donosi neki dohodak”, rekla je ona i dodala da se zbog toga povelo pitanje o licencama.
Prema njenim rečima, problem je što gradjni ne vide medije kao faktor u donošenju odluka.
Medju autorima su i Miroslav Ružica, Boris Jašović, Maja Jandrić, Gradimir Zajić, Mirjana Vasović, Zoran Stojiljković, Vojislav Mihailović i Dušan Torbica.
