Novo poimanje medija?

Rejkjavik, 29. maj 2009.                                                                                        MCM(2009)011
Prva konferencija ministara nadležnih za medije i nove komunikacione usluge u zemljama članicama Saveta Evrope Novo poimanje medija? (28 – 29. maj 2009, Rejkjavik, Island)
_________
Politička deklaracija i rezolucije
Usvojeni tekstovi (nezvaničan prevod)
Ministri država učesnica Prve konferencije ministara nadležnih za medije i nove komunikacione usluge u zemljama članicama Saveta Evrope, održane u Rejkjaviku 28. i 29. maja 2009, donose sledeću

Političku deklaraciju

1.         Slobodni, nezavisni i raznovrsni mediji neophodni su demokratskom društvu. Iz tog razloga je Savet Evrope tokom godina razvio veliki korpus standarda kojim se teži zaštiti medija od vidova uticaja i ometanja, u skladu sa članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ti standardi takođe istražuju obaveze i odgovornosti koje takođe proizilaze iz člana 10. Zahvaljujući stalnom revidiranju, razmatranju i aktuelizaciji, ovi standardi ostaju relevantni već dugi niz godina, čak i u promenljivom medijskom okruženju.

2.         Sa tehnološkim razvojem promenio se način prikupljanja informacija, kreiranje sadržaja, kao i metodi kojima se sadržaj i informacije stavljaju na raspolaganje ili se traže. Korisnici imaju lak pristup i kreiraju sadržaj sredstava masovnog komuniciranja koja koriste raznovrsne komunikacione platforme, kako za postojeće, tako i za novo razvijene medije ili uporedljive usluge masovnih komunikacija ili informacionih usluga nalik medijskim. Odnosi između medija ili ostalih pružalaca tih usluga i korisnika ili potrošača takođe su se razvili. Stoga bi bilo dobro da se razmotri pojam medija kao oblika masovnog komuniciranja putem štampe ili radiodifuznog emitovanja, a koji uključuje postojanje uređivačke odgovornosti i poštovanje etičkih standarda.

3.                     Kao i tradicionalni mediji, novi pružaoci usluga masovnog komuniciranja nalik medijima trebalo bi da teže ka unapređenju i poštovanju osnovnih vrednosti. Novi načini kreiranja sadržaja i izražavanja i traženja i širenja informacija u domenu masovnih komunikacija pojačavaju, ali  mogu da predstavljaju i izazov osnovnim pravima i slobodama. Postojeći medijski standardi koji su bili razvijeni za tradicionalne oblike masovnih komunikacija mogu da važe i za nove usluge i pružaoce usluga. Međutim, može se ukazati potreba za davanjem novih smernica državama članicama. Uz to, trebalo bi nove pružaoce usluga upoznati sa njihovim pravima, kao i njihovim dužnostima i odgovornostima.

4.         Medijski javni servisi, imajući uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju, doprinose raznolikosti medija i pomažu u delovanju protiv rizika od zloupotrebe moći u situaciji velike koncentracije medija i novih komunikacionih usluga. Oni stoga predstavljaju osnovnu komponentu medijskog okruženja u našim demokratskim društvima. Međutim, u sredini u kojoj dolazi do promena, medijski javni servisi suočeni su sa velikim izazovima koji mogu da ugroze i sam njihov opstanak. Trebalo bi razmišljati o mogućim reakcijama na takve izazove.

5.         Sve veći broj ljudi oslanja se na Internet kao neophodno sredstvo u svakodnevnim aktivnostima (komunikacija, informisanje, saznanje, komercijalne transakcije, dokolica), što vodi ka poboljšanju kvaliteta života i dobrobiti. Stoga ljudi očekuju da Internet usluge budu pristupačne, ekonomski priuštive, bezbedne, pouzdane i aktuelne. Pristupačnost ovih usluga takođe  je značajno sa aspekta ljudskih prava, osnovnih sloboda i demokratije. Države članice Saveta Evrope stoga mogu da zajednički istražuju ono što je proizašlo iz  Preporuke ministara br. CM/Rec(2007)16 o merama unapređenja Interneta kao javnog dobra.

6.         Mediji ili uskuge slične medijskim imaju sve veći prekogranični značaj. Revidiranje Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji predstavlja dobrodošlu reakciju Saveta Evrope na diversifikaciju komunikacionih platformi i informacionih usluga. Proces revidiranja trebalo bi završiti što pre. Trebalo bi razmotriti jedan širi pravni odgovor na potrebu zaštite prekograničnog protoka medijskog sadržaja i sadržaja sličnog medijskom i, uopštenije, trebalo bi da se Internet saobraćaj istraži u smislu čl. 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Takođe se može ukazati potreba za merama kojima bi se obezbedilo da se u javnom interesu očuvaju kritičke infrastrukture i resursi, koji su ljudima neophodni za pristup Internet uslugama.

7.         Pitanje dostojanstva osoba koje su izložene medijskim uslugama ili uslugama sličnim medijskim trebalo bi da bude od centralnog značaja u razvoju standarda za te usluge. U tom kontekstu, posebnu pažnju trebalo bi posvetiti deci, mladim ljudima i ostalim grupama koje imaju posebne potrebe ili karakteristike. Pristup ovih grupa medijskim uslugama ili uslugama nalik medijskim predstavlja važno pitanje. Pitanja rodne ravnopravnosti takođe bi trebalo da bude razmatrano u kontekstu ovih usluga. Korisnici bi trebalo da budu osposobljeni za aktivno učešće u novim komunikacionim sredinama, svesni svojih prava i obaveza i da budu adekvatno zaštićeni od moguće štete.

8.         U interesu zaštite prava na privatni život, potrebno je da obrada ličnih podataka u novim komunikacionim i informacionim sredinama, a naročito na Internetu, bude predmet razmatranja, uključujući i prakse profilisanja.

9.         Postoji stalna zabrinutist o delotvornom sprovođenju u praksi standarda Saveta Evrope po pitanju slobode izražavanja i informisanja i slobode medija. Ova primena zahteva pažljiv pristup i praćenje u kontekstu tehnološkog razvoja i tržišnih uslova. Pretnje takođe proističu iz kriznih situacija, kako u vezi sa terorizmom i ratom, tako i finansijskim nesigurnostima, kao i u vezi sa tehnološkim kretanjima i tržišnim uslovima koji utiču na položaj novinara u informacionom procesu. Zabrinutost raste posebno u vezi sa uticajem terorizma i mera koje zemlje članice preduzimaju u borbi protiv terorizma na slobodu izražavanja i pravo na informisanje. Napore bi trebalo udvostručiti da bi se obezbedilo da slobode, koje su podržane principom vladavine prava, ne postanu žrtve tih okolnosti. Stoga bi poštovanje standarda Saveta Evrope u vezi sa slobodom izražavanja i informisanja i slobodom medija u praksi trebalo da bude stalna težnja.

10.        S obzirom na sve ovo što je do sada rečeno, ministri:

Saglasni su po pitanju nastavka saradnje u vezi sa medijima i novim komunikacionim uslugama u cilju obezbeđivanja zajedničkih rešenja i odgovora na razvoj medija i pružanja usluga nalik medijskim, naročito u vezi sa poštovanjem slobode izražavanja i informisanja, prava na privatni život i dostojanstva ljudskih bića;

Usvajaju rezoluciju «Ka novom poimanju medija» i odgovarajući akcioni plan i rezolucije o «Upravljanju Internetom i kritičkim resursima Interneta i o «Zbivanjima u zakonodavstvu država članica Saveta Evrope u oblasti borbe protiv terorizma i njihovom uticaju na slobodu izražavanja i informisanja» koja su pridodata ovoj deklaraciji, i traže od Komiteta ministara Saveta Evrope da preduzme mere za primenu aktivnosti pomenutih u tim dokumentima;

Traže od Komiteta ministara Saveta Evrope da nastavi sa istraživanjem načina za jačanje poštovanja medijskih standarda slobode izražavanja i informisanja u praksi.

Ministri država učesnica Prve konferencije ministara nadležnih za medije i nove komunikacione usluge u zemljama članicama Saveta Evrope, koja je održana u Rejkjaviku 28. i 29. maja 2009, donose sledeću

Rezoluciju

Ka novom poimanju medija

1.         Svrha medija ili medijskih usluga masovne komunikacije ostaje nepromenjena, u smislu pružanja ili širenja  informacija, analiza, komentara, mišljenja i razonode za široku javnost. Osnovni ciljevi takođe ostaju uporedljivi: obezbeđivanje vesti, informacija ili pristupa informacijama, podsticaj javne debate ili oblikovanje javnog mnjenja, doprinos razvoju ili promovisanje specifičnih vrednosti, zabavljanje ili stvaranje prihoda, a najčešće – kombinacija svega toga.

2.         Međutim, sam sadržaj proističe iz načina na koji se informacije prikupljaju i sadržaj kreira, širi ili distribuira, traži, bira i prima. To je tako, kako iz tehničkih razloga koji se odnose na korišćene komunikacione platforme, tako i na predstavljanje sadržaja, koje nudi percepciju pojačanog izbora i interakcije. U smislu prihoda, razvijeni su novi poslovni modeli radi povezivanja stvaranja prihoda sa širenjem sadržaja putem masovnih komunikacija.

3.         Takva zbivanja iziskuju dubinsku analizu našeg shvatanja medija, uključujući  kriterijume i pretpostavke na kojima je to shvatanje zasnovano. Stoga bi bilo poželjno da se istraži pojam medija i da se, ukoliko je potrebno, revidira i sam koncept medija. Time bi se omogućilo uspostavljanje kriterijuma za razlikovanje medija i usluga nalik medijskim od novih vidova lične komunikacije koji se ne svode na masovne komunikacije slične medijskim ili srodne poslovne aktivnosti.

4.         Osnovna prava i slobode i ostale vrednosti i standardi Saveta Evrope, a naročito pravo na slobodu izražavanja i informisanja i sloboda medija koja iz toga proizilazi, moraju da se unaprede i zaštite, bez obzira na promene u medijskom i sličnom ambijentu. Sloboda izražavanja i informisanja takođe za sobom povlači izvesne obaveze i odgovornosti i u izvesnim slučajevima, ona može da podleže ograničenjima koja su zakonom propisana i koja su potrebna u demokratskom društvu. Stoga svi provajderi medijskih usluga i usluga sličnih njima moraju da uvažavaju određene standarde i trebalo bi da budu valjano obavešteni o svojim odgovornostima.

5.         U okviru međuvladine saradnje, Savet Evrope  trebalo bi da razmotri obim primene medijskog ili novinarskog profesionalizma, uređivačke nezavisnosti i uređivačke odgovornosti na nove usluge ili pružaoce usluga sličnih medijskim. Ukoliko je potrebno, takođe bi trebalo doneti smernice o modalitetima primene ovih standarda na operatere novih usluga i nove poslovne aktivnosti. Uopštenije govoreći, trebalo bi istražiti u kojoj meri su standardi Saveta Evrope, koji su razvijeni imajući u vidu tradicionalne oblike masovnih komunikacija, primenljivi na nove usluge ili pružaoce usluga. Možda će biti potrebno prilagođavanje tih standarda ili razvijanje novih standarda za nove pružaoce usluga sličnim medijskim.

6.         Kada su u pitanju tradicionalni mediji, samoregulacija bi trebalo da bude ključni element u obezbeđivanju postupanja u skladu sa standardima uz dužno poštovanje uređivačke nezavisnosti. Po potrebi, samoregulacija može da bude podržana koregulacijom. Kao oblik ometanja, regulacija bi trebalo da bude podložna ograničenjima i uslovima koje je utvrdila Evropska konvencija o ljudskim pravima i koji su doneti u skladu sa relevantnom sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava. Medijski ili slični mehanizmi regulacije ili odgovornosti, bilo da su samoregulatorni ili koregulatorni ili, po potrebi, vođeni od strane države, moraju da budu delotvorni, transparentni, nezavisni i odgovorni. Savet Evrope trebalo bi da istraži mogućnost poboljšavanja funkcionisanja ovih mehanizama, a naročito kako unaprediti mogućnosti da osobe ili grupe koje smatraju da su njihova prava kršena od strane provajdera medijskih ili sličnih usluga, pristupe tim mehanizmima.

7.         Pristup u čijem je središtu individua, takođe iziskuje da pojedincima bude omogućeno da upražnjavaju svoje pravo na slobodno izražavanje i informisanje i nove komunikacione usluge radi učestvovanja u društvenom, političkom, kulturnom i ekonomskom životu, i da to čine bez narušavanja ljudskog dostojanstva ili prava drugih. Savet Evrope trebalo bi da kroz konsultacije i saradnju sa relevantnim zainteresovanim stranama, obezbedi smernice, standarde i alate pružaocima medijskih i sličnih usluga masovne komunikacije, čime bi se pojedincima omogućilo da traže, kreiraju i šire informacije bez straha od kršenja sopstvenog ljudskog dostojanstva ili prava. Takođe bi trebalo razmotriti pitanje raspodele prava i odgovornosti u odgovarajućim slučajevima između kreatora sadržaja i distributera ili pružaoca usluga.

8.         U ovom kontekstu, medijsku pismenost trebalo bi smatrati ključnom. Medijska pismenost treba da bude prepoznata kao deo obrazovanja građana demokratskog društva. To je naročito sredstvo za unapređenje shvatanja, kritičnog razmišljanja, građanstva, kreativnosti i kritične svesti o medijima kod dece i mladih ljudi. Od ključnog značaja je njihov osećaj odgovornosti pri kreiranju, korišćenju i distribuciji sadržaja. Države članice će takođe morati da se pozabave ostalim pretnjama dostojanstvu, bezbednosti i privatnosti dece, a posebno pitanjem uklanjanja sadržaja koji deca i mladi ljudi kreiraju ili stavljaju na Internet, a koji ugrožavaju njihovo dostojanstvo, bezbednost i privatnost ili ih na neki drugi način čini ranjivim sada ili u kasnijim fazama života.

9.         Takođe bi bilo potrebno istražiti da li i u kojoj meri zadržavanje podataka, obrada ličnih podataka, tehnike i praksa profilisanja ugrožavaju neograničeno učešće i ljudsko pravo na slobodu izražavanja i informisanja i ostala osnovna prava. Trebalo bi izraditi odgovarajuće smernice radi zaštite prava korisnika.

10.        Mora se obezbediti pluralizam izvora informacija i medija i usluga sličnih medijskim. Pravo pojedinca da prima informacije može da bude dovedeno u pitanje i demokratija može da bude ugrožena negativnim i značajnim poremećajem tržišta usled medijske koncentracije, nedostatka raznovrsnosti i pluralizma, manipulativnih poruka, novih oblika skladištenja sadržaja, upravljanja i prioritetizacije protoka sadržaja i pristupa i ograničenog ili nepostojećeg pristupa širokopojasnim uslugama. Trebalo bi predložiti mere koje bi sprečile ili umanjile te rizike. Deo odgovora leži u prepoznavanju vrednosti  Interneta kao javnog dobra i obaveza država koje s tim u vezi proističu.

11.        Još jedan važan element za obezbeđivanje pristupa pouzdanim izvorima informacija predstavljaju pravi, nezavisni i adekvatno finansirani  medijski javni servisi. Za sada, ne baš sve države članice Saveta Evrope nude takve medijske javne servise koji su sposobni da privuku sve segmente društva i doprinesu punom učešću ljudi u političkom, društvenom i kulturnom životu. Razvoj uloge javnih medijskih servisa, takođe bi mogao uključiti razmatranje modaliteta izdataka na javne medije ili informativne servise. Savet Evrope mogao bi da obezbedi forum za diskusiju i po potrebi predloži smernice u vezi sa načinom na koji medijski javni servisi mogu da izvršavaju svoje obaveze, uključujući i inovativne pristupe upravljanju.

12.        Stoga:

Potvrđujemo relevantnost vrednosti, principe i standarde Saveta Evrope za medijske i slične aktere koji deluju u ambijentu razvoja medijskih usluga i informacionih i komunikacionih tehnologija, i potrebu da se ispita poželjnost prilagođavanja postojećih  i/ili razvojnih standarda ili regulacionih okvira;

Saglasni smo da istražimo, u bliskoj saradnji sa medijskim profesionalcima, a naročito novinarima, uloge i odgovornosti koje eventualno imaju u kontekstu pružanja medijskih i usluga sličnih medijskim u novim informacionim i komunikacionim sredinama;

Potvrdimo svoju podršku tehnološki neutralnim medijskim javnim servisima, uključujući radiodifuzne javne servise koji uživaju istinsku uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju,

Potvrđujemo značaj zaštite autorskih prava i potrebe za daljim istraživanjima, u bliskoj saradnji sa relevantnim zainteresovanim stranama, pitanja koja proizilaze iz korišćenja materijala zaštićenih autorskim pravima ili sadržaja kreiranog od strane korisnika, radi zaštite i unapređenja slobode izražavanja i informisanja od strane;

Obavezujemo se da i dalje pružamo odlučnu podršku radu Saveta Evrope na utvrđivanju standarda u oblasti slobode izražavanja i informisanja i slobode medija i da obezbedimo političku podršku u cilju poštovanja tih sloboda kao pojedinačnih ljudskih prava i kao neophodnih komponenti demokratskog društva;

Potvrđujemo potrebu za tim da se posebno osiguraju prava dece, mladih ljudi i ostalih grupa sa posebnim potrebama ili karakteristikama u procesu razvoja standarda za medijske i usluge slične medijskim;

Svesni smo potrebe za unapređivanjem primene i poštovanja standarda Saveta Evrope u vezi sa slobodom izražavanja i informisanja i slobode medija, i pozitivanim uticajem koji bi ti napori mogli da imaju na nove informacione i komunikacione sredine;

Naglašavamo svoju podršku delovanju, u kontekstu Saveta Evrope, na povećanju medijske pismenosti korisnika, kako bi mogli da se izražavaju i informišu na način koji ih čini kritičkim, kompetentnim i odgovornim pri korišćenju medijskih i njima sličnim usluga;

Saglasni smo da je potrebno i dalje biti obazriv prema rizicima velike koncentracije medijskih i usluga masovne komunikacije sličnih medijskim, i ulozi tih usluga, uključujući javne usluge i medije zajednice u pospešivanju interkulturnog dijaloga i unapređivanju kulture tolerancije u multikulturnim društvima

Usvajamo Akcioni plan i tražimo od Komiteta ministara Saveta Evrope da preduzme sve potrebne mere‚ radi pospešivanja njegovog sprovođenja, potvrđujući da to predstavlja nastavak rada obavljenog od prethodnih Evropskih ministarskih konferencija o politici mas medija.

Akcioni plan

I.          Ka novom poimanju medija i posledicama koje iz toga mogu proizaći

1.         Ispitati da li naše razumevanje medija i usluga masovne komunikacije ostaju validne u novoj informacionoj i komunikacionoj sredini. Ukoliko je potrebno, izraditi dokument u kojem se revidira sam koncept medija, kako bi se uključili relevantni novi mediji i usluge masovne komunikacije slične medijskim i pružaoci usluga.

2.         Imajući u vidu ishod ovog revidiranja, utvrditi kriterijume za razlikovanje medija i usluga sličnih medijskim od drugih vidova lične komunikacije.

3.         Ispitati da li se i kako zahtevi novinarskog profesionalizma, uređivačke nezavisnosti i uređivačke odgovornosti primenjuju ili bi trebalo da se primenjuju na operatere novih medijskih ili usluga masovne komunikacije sličnih medijskim i pružaoce usluga.

4.         U konsultacijama sa relevantnim zainteresovanim stranama, ispitati potrebu za načinima (kao što su samoregulacija, koregulacija ili regulacija) i predmetom regulatornih aktivnosti koje su potrebne da bi se osiguralo poštovanje vrednosti Saveta Evrope u okviru novih medijskih i usluga masovne komunikacije sličnih medijskim. Ukoliko je potrebno, dati smernice za primenu postojećih standarda Saveta Evrope na te nove usluge.

II.        Javni servis

5.         Nastaviti rad na ulozi javnih medijskih servisa u demokratskom društvu. Naročito ispitati načine pružanja najširoj mogućoj publici, uključujući mlade, pouzdanih, raznovrsnih i brojnih medijskih i njima sličnih usluga, vodeći računa o načinu na koji se informacije i medijske i njima slične usluge traže i primaju i o izazovima pri dobijanju kvalitetnog i pouzdanog sadržaja.

6.         S tim u vezi, ispitati i ukoliko je potrebno, izraditi dokument sa smernicama za države članice o pristupima upravljanja medijskim javnim servisima koji bi doprineli postizanju navedenih ciljeva. To bi moglo da se proširi i na razmatranje drugih (organizacionih, finansijskih i tehničkih) pojava pružanja usluga od javnog značaja kada su u pitanju medijske i njima slične usluge.

7.         Nastaviti sa razvijanjem poimanja Interneta kao javnog dobra. U tom kontekstu, ispitati stepen u kome bi univerzalni pristup Internetu trebalo da bude razvijen, kao deo pružanja javnih usluga u zemljama članicama. To može da obuhvati i politiku za ispravljanje tržišnih neuspeha, kada sile tržišta nisu u mogućnosti da udovolje svim legitimnim potrebama ili težnjama, kako u smislu infrastrukture, tako i u smislu opsega i kvaliteta raspoloživih sadržaja i usluga.

III.       Pojedinac i medijske ili usluge masovne komunikacije slične medijskim

8.         Istražiti kako noviji ili nadolazeći načini masovne distribucije i pristupa sadržaju, i sa tim u vezi zadržavanje, obrada i korišćenje podataka, utiču na prava zaštićena članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ukoliko je potrebno, pružiti smernice o načinu jačanja zaštite tih prava.

9.         Ispitati kako se status i prava stvaralaca ili pružalaca sadržaja mogu promeniti, naročito kada drugi povezuju taj sadržaj sa sopstvenim medijskim ili sličnim uslugama ili profitabilnim aktivnostima (na primer, oglašavanjem) u okruženju masovnih komunikacija. Ukoliko je potrebno, izraditi smernice po tom pitanju, uključujući i smernice o pravnoj kontroli stvaralaca i pružalaca sadržaja u vezi sa tim sadržajem, i odgovornosti koje iz toga proizilaze (kao na primer kada pravna odgovornost proizilazi iz širokog distribuiranja takvog sadržaja).

10.        Nastaviti razmatranje mogućih načina obezbeđivanja delotvornog, transparentnog, nezavisnog i odgovornog rada i funkcionisanja žalbenih tela i procedura za medijske i usluge masovne komunikacije sličnih medijskim.

11.        U konsultaciji sa relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući i stručnjake za obrazovanje, nastaviti sa radom na medijskom opismenjavanju sa ciljem da korisnici, stvaraoci i distributeri sadržaja (naročito deca i mladi ljudi) postanu odgovorni, informisani i kritički nastrojeni učesnici u informacionom društvu. Odgovarajuća pažnja treba da bude usmerena na neformalno obrazovanje, kao i na ulogu samih medija.

12.        Nastaviti sa odgovaranjem na ostale izazove sa kojima su pojedinci suočeni (naročito deca i mladi ljudi) u kontekstu slobode izražavanja i informisanja, prava na privatnost i ostalih osnovnih prava, kao i prava na dostojanstvo i bezbednost na Internetu. Posebno ispitati mogućnosti otklanjanja sadržaja koje deca kreiraju ili stavljaju na Internet. Nastaviti sa radom na utvrđivanju standarda u vezi sa obradom ličnih podataka i tehnika ili prakse profilisanja, istražiti zajedničke standarde po pitanju privatnosti i ispitati pretnje koje bi mogle da proizađu iz sistema dizajniranih za identifikuju i praćenje. Kroz konsultacije sa relevantnim zainteresovanim stranama, razviti odgovarajuće smernice, standarde i instrumente za zaštitu prava korisnika.

13.        Istražiti mogućnost korišćenja novijih ili nastajućih usluga masovne komunikacije u oblikovanju mnjenja i potrošnje različitih društvenih grupa na skriven, subliminalan ili neki drugi manipulativan način i imajući u vidu čl. 8. i čl. 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, istražiti načine na koje bi se korisnici ili javnost štitili od takve upotrebe.

Ministri država učesnica Prve konferencije ministara nadležnih za medije i nove komunikacione usluge u zemljama članicama Saveta Evrope, koja je održana u Rejkjaviku 28. i 29. maja 2009, usvajaju sledeću

Rezoluciju

Upravljanje Internetom i kritički resursi Interneta

1.         Osnovna prava i standardi i vrednosti Saveta Evrope važe za onlajn informacione i komunikacione usluge, isto kao i za oflajn okruženja. To pored ostalog, proističe iz čl. 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, po kojem se države članice obavezuju da «svima u svojoj jurisdikciji obezbede» prava i slobode koji su zaštićeni tom konvencijom (bez pravljenja razlike između onlajna i oflajna). Ovaj pristup je potvrđen pojedinim instrumentima Saveta Evrope za utvrđivanje standarda.

2.         Države članice mogu da budu pozvane na odgovornost u vezi sa dotičnim pravima pred Evropskim sudom za ljudska prava. Sama priroda informacionog društva i još u većoj meri Interneta, stvara značajne prekogranične implikacije. Član 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima naročito je relevantan u tom pogledu s obzirom na to da su njime zaštićena prava garantovana «bez obzira na granice».

3.         Pitanje fundamentalnih prava onlajn postalo je još složenije zbog značajnog oslanjanja korisnika na Internet kao neophodnog sredstva za njihove svakodnevne aktivnosti (komunikacije, informacije, saznanje, komercijalne transakcije, dokolica). Kako je rečeno u odeljku 5 prethodne Političke deklaracije, to je navelo Komitet ministara Saveta Evrope na prepoznavanje vrednosti Interneta kao javnog dobra. Ljudi legitimno očekuju da usluge Interneta budu dostupne i pristupačne, bezbedne, pouzdane i aktuelne. Pojam pozitivnih obligacija koji je razrađen u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava naročito je relevantan u ovom kontekstu.

4.         Tokom poslednjih nekoliko decenija, razni entiteti i lica, neki državni, ali uglavnom nedržavni akteri, doprineli su oblikovanju razvoja i korišćenja Interneta. Takođe bi trebalo priznati i pozdraviti njihovu dobru volju i stalno ulaganje truda na unapređenju univerzalnosti Interneta i obezbeđenju čvrstoće i otpornosti njegovih mreža.  Oni doprinose bezbednosti, stabilnosti i neprekidnom funkcionisanju Interneta i oslobađanju ekonomskog potencijala i razvoju demokratskih procesa.

5.         Internet se oslanja na razne resurse koji su nužni za njegovo funkcionisanje i koji zbog svoje prirode mogu da u svako doba ispolje znatan uticaj na sposobnost velikog broja korisnika da pristupe Internetu ili da iz njega izvuku potpunu korist. Ti kritični resursi uključuju, na primer, trinaest tzv. «korenskih servera» (koji dopuštaju rutiranje većine informacija i komunikacija na Internetu) i kičmene strukture Interneta (kanali velikih razmera za tranzit podataka) koje kontrolišu različiti državni organi, uključujući ponovo određene organe odbrane, akademske ustanove i privatne/poslovne entitete.

6.         Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers – ICANN), neprofitni entitet osnovan 1998. po zakonima države Kalifornija u SAD-u, takođe je ključna komponenta u tehničkom upravljanju kritičkim resursima Interneta širom sveta. Iako osnivačka i druga akta iziskuju od ICANN-a da sarađuje sa relevantnim međunarodnim organizacijama i da svoju delatnost obavlja u skladu sa relevantnim principima međunarodnog prava i odgovarajućim međunarodnim konvencijama i domaćim pravom, nema formalnih mehanizama odgovornosti.

7.         Bezgranična i univerzalna priroda Interneta zavisi, pored ostalog, od aranžmana koji obezbeđuju potpunu kompatibilnost ili interoperabilnost. Korišćenje raznih pisama ne bi trebalo da predstavlja prepreku korišćenju prava i sloboda zaštićenih u skladu sa čl. 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima «bez obzira na granice». Isto tako, izbori izvršeni u pogledu Protokola kontrole transmisije / Internet Protokol (TCP/IP) ne bi trebalo da dovedu do fragmentacije  ili otežavanja komunikacije.

8.         Države članice Saveta Evrope dele odgovornost za preduzimanje razumnih mera za obezbeđivanje neprekidnog funkcionisanja Interneta i, u vezi sa tim, ostvarivanje javnog interesa pod njihovom jurisdikcijom na koji imaju pravo svi ljudi. Međudržavna saradnja i solidarnost su od najvećeg značaja za adekvatno funkcionisanje, stabilnost i univerzalnost Interneta. Radeći zajedno, države članice mogu da pomognu jedna drugoj u sprečavanju događaja ili upravljanju istim, uključujući zlonamerna dela koja podležu njihovoj jurisdikciji ili su izvršena na njihovoj teritoriji, koja bi mogla da blokiraju ili značajno otežaju pristup Internetu članicama međunarodne zajednice ili u okviru njih. Takvi događaji mogu da imaju značajne implikacije u odnosu na čl. 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

9.         U svom radu na utvrđivanju standarda, države članice su inspirisane Tuniskom agendom i Forumom za upravljanje Internetom (IGF) Ujedinjenih nacija, koji pospešuje razvoj i primenu zajedničkih principa, normi, pravila, postupaka odlučivanja i programa koji oblikuju evoluciju i korišćenje Interneta od strane vlada, privatnog sektora i civilnog društva, u svojim odgovarajućim ulogama. Upravljanje Internetom predstavlja primer organizacione inovacije i uzajamnog prilagođavanja između društva i tehnologije širom sveta u težnji za obezbeđivanjem otvorenosti i neutralnosti Interneta.

10.        Panevropske diskusije o upravljanju Internetom takođe su važne za države članice. Direktive i drugi akti Evropske unije u vezi sa pitanjima informacionog društva, uključujući Rezoluciju Evropskog parlamenta o 2. Forumu o upravljanju Internetom, koji je održan u Rio de Žaneiru od 12. do 15. novembra 2007. godine, a koja podstiče organizovanje Evropskog foruma o upravljanju internetom, predstavljaju značajno polazište za takav dijalog. Pored ostalih inicijativa, Evropski dijalog o upravljanju Internetom (EuroDIG) predstavlja dobrodošli aranžman koji odgovara ovoj potrebi.

11. Stoga:

Podržavamo panevropske napore za produbljivanje saradnje u vezi sa upravljanjem Internetom, uzimajući u obzir vrednosti i standarde Saveta Evrope o ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava i potrebu pristupa zasnovanog na uključivanju velikog broja različitih zainteresovanih strana;

Pozdravljamo, s tim u vezi, mere preduzete od strane Saveta Evrope u cilju pospešivanja, u saradnji sa ostalim zainteresovanim stranama, organizacije sastanaka nalik Forumu o upravljanju internetom na panevropskom nivou i tražimo od Saveta Evrope da napravi trajne aranžmane za dijaloge o upravljanju Internetom;

Pozivamo sve aktere, kako državne, tako i nedržavne, da istraže na bazi tekućih aranžmana, načine na koje bi se osiguralo da se kritičkim resursima Interneta upravlja u javnom interesu i kao javnim dobrom, uz osiguravanje javnog interesa, uz puno poštovanje međunarodnog prava, uključujući humanitarno pravo;

Pozivamo takođe, sve pomenute aktere da obezbede potpunu kompatibilnost i interoperabilnost Protokola kontrole transmisije / Internet protokola (TCP/IP), tako da bude garantovana kontinuirana univerzalna priroda i integritet Interneta;

Pozivamo Savet Evrope da istraži izvodljivost izrade instrumenta čija je svrha da očuva ili pojača zaštitu prekograničnog protoka Internet saobraćaja;

Prihvatamo da i dalje istražujemo relevantnost vrednosti Saveta Evrope i, po potrebi, načine davanja saveta raznim korporacijama, agencijama i entitetima koji upravljaju kritičkim resursima Interneta koji imaju transnacionalnu funkciju, kako bi odluke bile u punoj meri u skladu sa međunarodnim pravom, uključujući i međunarodno humanitarno pravo, i ukoliko je potrebno, kako bi se unapredili međunarodni nadzor i odgovornost za upravljanje tim resursima.

Ministri država učesnica Prve konferencije ministara nadležnih za medije i nove komunikacione usluge u zemljama članicama Saveta Evrope, koja je održana u Rejkjaviku 28. i 29. maja 2009, usvajaju sledeću

Rezoluciju

Razvoj zakonodavstva država članica Saveta Evrope u oblasti borbe protiv terorizma i njihov uticaj na slobodu izražavanja i informisanja

1.         Terorizam ima razarajući uticaj na ljudska prava. To važi za pravo na život, ali takođe i za druga osnovna prava i slobode na čiju su se zaštitu obavezale države članice Saveta Evrope. Terorizam ne predstavlja pretnju samo pojedincu, već i značajne pretnje državi, demokratiji i vladavini prava.

2.         Sloboda izražavanja i informisanja pod rizikom je da postane žrtva terorizma zbog klime straha koju terorizam može da stvori ili kao prateća pojava zakonodavstva ili mera u oblasti borbe protiv terorizma. To bi bio dvostruki uspeh za teroriste. Sloboda izražavanja i informisanja, s jedne strane predstavlja bitan deo vrednosti  koje terorizam želi da uništi, a s druge strane, ona je nužna za efikasnu borbu protiv terorizma.

3.         Ljudi imaju pravo da budu informisani o terorističkim napadima i o delovanju vlasti u borbi protiv terorista. Međutim, postoje slučajevi u kojima bi bilo neprikladno da mediji odmah prenose određene informacije, radi sprečavanja terorizma ili zaštite žrtava ili u interesu pokrenute istrage ili zaštite sprovođenja pravde. To iziskuje uvažavanje profesionalnih standarda i odgovornosti. Međutim, samo izveštavanje o terorizmu ne može se poistovetiti sa podržavanjem terorizma. Takođe je legitimno vođenje otvorenog dijaloga i javne debate o uzrocima terorizma ili političkim pitanjima u vezi sa tim.

4.         Komitet ministara Saveta Evrope usvojio je značajne tekstove o utvrđivanju standarda koji su predviđeni da državama članicama budu od pomoći u tom pogledu, uključujući: Smernice o ljudskim pravima i borbi protiv terorizma (11. jul 2002); Deklaracija o slobodi izražavanja i informisanja u medijima u kontekstu borbe protiv terorizma (2. mart 2005); i Smernice o zaštiti slobode izražavanja i informisanja u vreme krize (26. septembar 2007).

5.         Svako mešanje u slobodu izražavanja i informisanja mora da bude predviđeno zakonom i da predstavlja srazmeran odgovor na društvenu potrebu koja se odnosi na izuzetke predviđene čl. 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, po tumačenju Evropskog suda za ljudska prava.

6.         Međutim, izražena je zabrinutost da je u nekim slučajevima zakonodavstvo protiv terorizma preširoko, da ono ne definiše dovoljno jasno granice delovanja i mešanja vlasti ili da mu nedostaju dovoljne proceduralne garancije u vezi sa sprečavanjem zloupotreba.

7.         Takođe je izražena zabrinutost zbog neprikladnog ograničavanja pristupa medijskih profesionalaca informacijama, ometanje njihovog prava na privatnost (kako kod kuće, tako i u službenim prostorijama) i komuniciranje i prava na zaštitu novinarskih izvora. Zabrinutost je izražena i zbog neprikladnih ograničenja medijskog izveštavanja, komentarisanja i davanja mišljenja o zabranjenim organizacijama. Ovakva ograničenja bi mogla da imaju suprotan efekat po pitanju prava na slobodu izražavanja i informisanja.

8.         Tvrdi se da se ograničenja, iz razloga borbe protiv terorizma, ponekad primenjuju bez pravne osnove u skladu sa standardima Saveta Evrope. Pristupanje Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju terorizma, koja propisuje kriminalizaciju izvesnih dela i njena prikladna primena posebno u smislu odredbi člana 12., trebalo bi da pomognu državama članicama u izbegavanju tih rizika.

9.         S obzirom na odliku vesti da brzo zastarevaju, tvrdi se da su pravni lekovi za zloupotrebu često neadekvatni ili neblagovremeni kada su u pitanju mediji i medijski profesionalci.

10. Stoga:

Naglašavamo privrženost slobodi izražavanja i informisanja definisanom članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i relevantnom sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava;

Odlučni smo da nastavimo i  inteziviramo saradnju i zalaganja za efikasnu zaštitu, zakonski i u praksi, prava na slobodu izražavanja i informisanja, uz energičnu borbu protiv terorizma;

Odlučni smo da redovno revidiramo nacionalna zakonodavstva i/ili prakse kako bi obezbedilo da svaki uticaj mera protiv terorizma na pravo izražavanja i informisanja bude u skladu sa standardima Saveta Evrope, sa posebnim osvtom na sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava[1];

Podvlačimo značaj obuke u duhu ovih standarda Saveta Evrope za pripadnike pravosudnih organa i organa reda uključene u sprovođenje mera protiv terorizma;

Tražimo od Saveta Evrope da pomogne državama članicama, kada one to zatraže, u sprovođenju gore preporučenih politika;

Podstičemo medije na obuku svog osoblja o pravima i odgovornostima u skladu sa domaćim zakonodavstvom protiv terorizma i standardima Saveta Evrope u vezi sa slobodom izražavanja i informisanja.

---

[1] Delegacija Ruske Federacije iskazala je uzdržanost u vezi sa ovim paragrafom. Naznačeno je da vlasti Ruske Federacije zadužene za medije i mas-komunikacije nisu u potpunosti nadležne za navedene odredbe.