ISTORIJAT I CILJEVI
Nezavisnog društva novinara Vojvodine

Na inicijativu grupe uglednih vojvođanskih novinara, Nezavisno društvo novinara Vojvodine osnovano je 17. januara 1990. godine u Novom Sadu, kao prva organizacija te vrste na području bivše SFRJ. Osnivačka skupština je održana u Velikoj sali Srpskog narodnog pozorišta, koja je za tu priliku zakupljena sredstvima prikupljenim među novinarima-osnivačima. Novoformiranoj organizaciji pristupilo je 270 novinara iz gotovo svih vojvođanskih medija.
Osnovni ciljevi udruživanja, kako tada tako i danas, bili su zalaganje za slobodu štampe, za otklanjanje političkih uticaja, čiji je cilj političko-propagandna instrumentalizacija medija, dakle - zalaganje za profesionalno, objektivno i kvalitetno informisanje. Osim toga, NDNV se borio za zaštitu prava i slobode svih onih koji su bili izloženi represiji, kao i za unapređenje materijalnog i socijalnog statusa novinara.
Period koji je usledio, period rastakanja Jugoslavije praćen krvavim ratovima, uz gromoglasno medijsko ratno huškanje, potvrdilo je opravdanost osnivanja i postojanja ovakve organizacije. NDNV je svih tih godina bio, često prilično usamljeno, ostrvo koje je ukazivalo na medijsku varvarizaciju ovdašnjeg prostora i borilo se protiv nje. Članovi NDNV-a pripadaju priličnoj manjini ovdašnjih novinara koji nemaju potrebe da se stide zbog svog angažmana tokom devedesetih godina prošloga veka. Upravo zbog toga, NDNV je od osnivanja pa do 2000. godine, od strane glasnogovornika Miloševićevog režima, bio proglašavan “produženom rukom stranih sila”.
Pošto putem zvaničnih medija, potpuno ogoljenih u lažima i mržnji, do građana nisu pristizale istinite informacije, članovi NDNV su svakodnevno iz prostorija udruženja u Zmaj Jovinoj ulici Novosađanima, uz pomoć razglasa, čitali vesti koje nisu smele biti objavljivane u medijima. Akcija se zvala “Prozor”, a često se dešavalo da se ispod prozora NDNV-a okupi i po nekoliko hiljada građana. Bio je to istovremeno i kolektivni protest protiv rata i neistinitog informisanja.
Godine 1992. NDNV je počelo da izdaje Vojvođanski građanski list “Nezavisni”, koji je tokom celokupnog svog izlaženja (prestao da izlazi 2002. godine) imao izrazito građansku, antinacionalističku i antiratnu orijentaciju. Nažalost, zbog nedostatka materijalnih sredstava, “Nezavisni” je ugašen, ostavivši u našem medijskom prostoru veliku prazninu, jer ne postoji njemu sličan medijski projekat niti u Vojvodini niti u celoj Srbiji.
U vreme najžešćeg medijskog pogroma i hapšenja novinara po apsurdnom radikalskom Zakonu o informisanju, NDNV je organizovalo seriju tribina pod zajedničkim nazivom “Medijski mrak nad nama”, koje su bile posvećene slučajevima medija nad kojima je vršena represija. Štampana je i S.O.S. kartica za novinare sa telefonima koje treba pozvati u slučajevima bilo kakvog državnog ili paradržavnog nasilja i pritiska. Sa druge strane kartice štampana su uputstva o ustavnim i zakonskim pravima u slučaju hapšenja ili privođenja u policijsku stanicu.
Posle političkih promena 2000. godine, rad NDNV-a se lagano dezintenzivirao. Bilo je i onih koji su smatrali da postojanje ovakvog udruženja nije više ni potrebno. Međutim, to nije mislila grupa većinom mladih novinara koja je inicirala revitalizaciju NDNV-a. Oni su smatrali da postoji itekakva potreba za profesionalnom organizacijom ovog tipa, jer u našim medijima još uvek dominiraju senzacionalizam, nacionalizam, ksenofobija, propaganda, pa i ordinarna nespismenost. Takođe, i dalje se novinari nalaze na meti moćnika, a napadi na novinare uglavnom ostaju bez sankcija.
Na inicijativu nekolicine članova Nezavisnog društva novinara Vojvodine pokrenuta je akcija revitalizacije Društva. Izborna skupština je održana 29. maja 2004. godine, a na njoj je bilo prisutno mnogo više članova nego što je bilo potrebno za kvorum. Za predsednika NDNV-a izabran je Dinko Gruhonjić, šef dopisništva Novinske agencije Beta za Vojvodinu i dopisnik Radija Deutsche Welle, a u ostale organe upravljanja (Upravni odbor, Nadzorni odbor i Sud časti) birana su najznačajanija imena vojvođanskog novinarstva, između ostalih: Dimitrije Boarov, Mihal Ramač, Slaviša Grujić, Vladimir Ješić...
NDNV je u saradnji sa Exitom organizovao tribinu «Stop Brain Drain», a nedavno je u saradnji sa Novosadskim sajmom, u okviru 4. Sajma medija, organizovao konferenciju «Socijalni položaj novinara u Srbiji», u kojoj su učestvovali:
Dragan Kojadinović, ministar kulture u Vladi Srbije
Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za informacije
Branislav Čanak, predsednik UGS "Nezavisnost"
Slobodan Stojšić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM)
Nastasja Radović, član IO Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS)
Miroslav Pušić, član uprave Udruženja novinara Srbije (UNS)
Hari Štajner, Medija centar Beograd
Serija javnih tribina pod zajedničkim naslovom "Mediji i antimediji", u organizaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine i uz podršku Fonda za otvoreno društvo i Pokrajinskog sekretarijata za informacije AP Vojvodine, održana je u šest gradova Vojvodine, u periodu od 13. maja do 1. jula 2005. godine. Na tribinama su tretirani aktuelni problemi vezani za medijsku situaciju u Srbiji i Vojvodini; na njima su eminentni stručnjaci, javne ličnosti, predstavnici nevladinih organizacija, novinarskih i medijskih udruženja, kroz komunikaciju sa publikom i predstavnicima medija, osvetlili i osvestili čvorne problemske tačke našeg društva koje su direktno vezane za stanje medija i novinarske profesije u zemlji. Činjenica da je na tribinama bio prisutan veliki broj građana (posebno ističemo tribine održane u Zrenjaninu, Pančevu, Kikindi i Somboru), koji su aktivno učestvovali u razgovoru, kao i činjenica da su mediji (posebno lokalni mediji i mediji na manjinskim jezicima) veoma ozbiljno pratili izlaganja na tribinama i izveštavali o njima, kazuje da medijske teme ni u kom slučaju nisu interesantne samo za uski broj ljudi, već da postaju najprominentnije društvene teme, čemu je svakako doprineo i naš ciklus tribina.
Informacije o tribinama i transkripti izlaganja i razgovora objavljeni su na sajtu Nezavisnog društva novinara Vojvodine www. ndnv.org, sa direktnim linkom http://antimediji.ndnv.org. Transkripti su prevedeni na mađarski, rumunski, slovački i rusinski jezik, a prevodi su takođe objavljeni na našem sajtu. Na sajtu su objavljene i fotografije sa tribina. Da bi se pojačali javni efekti, NDNV je omogućio besplatno preuzimanje, objavljivanje i emitovanje transkripata. Izveštaje sa tribina objavljivali su skoro svi vojvođanski mediji, kao i pojedini beogradski, a tribine su sa velikom pažnjom pratili lokalni mediji, koje su izveštaje sa tribina objavljivali na udarnim mestima. Na lokalnim televizijama u Kikindi, Novom Sadu i Somboru emitovane su specijalne emisije o tribinama. Veliki prostor ciklusu "Mediji i antimediji" posvetili su štampani mediji na jezicima manjina, od kojih su neki transkripte sa tribina objavljivali u nastavcima. Inače, smatramo veoma važnim segmentom ovog projekta činjenicu da reči izgovorene na tribinama nisu otišle u (v)etar već su objavljene na našem posećenom sajtu. Zasigurno, segment našeg sajta posvećen ciklusu tribina "Mediji i antimediji" biće dugo vremena mesto prikupljanja informacija, argumenata i promišljanja medijske sfere našeg društva, s obzirom na obimnost i raznovrsnost sadržaja.
Tribine su kritički preispitali modele insitucionalizovanog mišljenja, a ukrštena su i mišljenja i stavovi nezavisnih intelektualaca i predstavnika sadašnje i prethodne republičke i pokrajinske vlasti. One su doprinele da se okoštalo mišljenje o medijima kao žrtvama političkih i finansijskih moćnika izmeni i da se počne ozbiljno govoriti i odgovornosti samih medija i novinara za stanje u društvu. One su, kroz dijaloško promišljanje, osvetlili prilično konfuznu situaciju u medijskoj sferi, koja je nedeljiva od potpune konfuzije u određivanju i ponovnom uspostavljanju ratovima i dugotrajnom političko-ekonomsko-društvenom krizom razrušenog sistema vrednosti. Brojne teme i podteme, inspirativna izlaganja iz ciklusa "Mediji i antimediji", te reakcija građana i medija, govore da bi bilo moguće i korisno nastaviti sa tribinama o medijima, odnosno da su mediji veoma interesantna i provokativna tema, mediji kao bolna tačka našeg društva i čvorište svih društvenih procesa. Osim toga, tribine imaju i značajan samoregulatorni karakter. Takođe, ukazalo se da teme tribina imaju veliki kapacitet, to jest da bi tribine mogle biti uvod u okrugle stolove i seminare na istu temu.
NDNV je imao veoma važno učešće u zaštiti novinara i obaveštavanju javnosti o nezakonitim otpuštanjima na TV Apolo...
Serija javnih tribina u produkciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine, pod zajedničkim naslovom "Intervju In Vivo", održana je u periodu od 29. oktobra 2005. godine do 09. februara 2006. godine. Serija se sastojala od ukupno osam tribina, a na njima su nastupali ugledne ličnosti iz sfere kulture i društvenih oblasti, vezanih za kulturu shvaćenu u širem smislu. Razgovaralo se o fenomenima, uzrocima i posledicama dominantne kulturne paradigme koja je pogodno tle za restituciju totalitarnih ideja i ideologija na političkoj i društvenoj sceni Srbije, kao i o ulozi medija i novinara u promociji te paradigme.
Tribine su medijski izuzetno dobro praćene i ostavile su, po našem mišljenju, važan i aktuelan trag u društvu i kulturi Novog Sada, Vojvodine i Srbije. Tribinama svakako nije bio cilj - niti je forma tribine za to pogodna - da promeni još uvek dominantni anahroni, konzervativni kulturni model, već da ga reflektuje, otkrije ulogu medija u njemu i pokrene javnu diskusiju. I u tom smislu smatramo da je projekat u potpunosti uspeo. S tim u vezi, valja napomenuti da je dvanaestominutni izveštaj sa jedne naše tribine (Klerikalizacija društva) dospeo i u udarni termin Radio-televizije Srbije, te da su novosadski mediji i novinske agencije redovno pratili naše javne razgovore. Tribine su redovno pratile i inostrane informativne kuće na srpskom jeziku - Deutsche Welle i Radio Slobodna Evropa. U prilogu vam dostavljamo izbor iz press-clippinga.
Tribine su bile izuzetno dobro posećene, a publika je uzimala aktivno učešće postavljajući pitanja, ali i iznoseći svoja mišljenja koja ponekad nisu bila identična sa stavovima govornika. To je doprinelo da se razreše ili bar mapiraju osnovne nedoumice vezane za teme koje su tribine tretirale.
Prva tribina održana je u Muzeju Vojvodine, 29. oktobra 2005. godine, sa početkom u 19 časova, a na njoj su učestvovali: Lazar Stojanović, reditelj; Borka Pavićević, direktorica Centra za kulturnu dekontaminaciju; Janja Beč, sociolog i Nenad Čanak, predsednik Odbora za spoljnu politiku Skupštine AP Vojvodine. Tribinu je moderirao Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Tribina je nosila naslov "Život i priključenija Radovana Karadžića", a govorilo se o mitskoj i mitomanskoj svesti, ksenofobičnoj kulturi i posledicama, nacionalizmu kao jedinoj opozicija komunizmu i strahu od Srednje Evrope. To su sve fenomeni koje personifikuje bivši lider bosanskih Srba, a sada haški begunac. Pre tribine prikazan je dokumentarni film Lazara Stojanovića "Život i priključenija Radovana Karadžića".
Druga tribina pod nazivom "Kulturna rupa na medijskoj svirali" imala je za cilj da osvetli način prezentacije kulturnih sadržaja u domaćim medijima. Smatramo da je to pitanje veoma značajno jer mediji u promociji kulturnih vrednosti imaju veoma značajnu ulogu, a odnos između medija i kulture je veoma kompleksan, često kontradiktoran. Pitanja na koja smo želeli da naznačimo odgovore su sledeća: Kakvu kulturnu paradigmu promovišu naši mediji? Da li su urednici i novinari kulturnih rubrika dovoljno kompetentni za praćenje nekad veoma složenih kulturnih sadržaja? Kako pronaći i održati treći put u kultur-novinarstvu, onaj koji nije niti anahrono-konzervativan niti estradno-senzacionalistički? Na tribini su govorili: Dragan Koković, sociolog kulture; Mileta Prodanović, književnik i likovni umetnik; Ivan Medenica, teatrolog i umetnički direktor Sterijinog pozorja; Branimir Stojanović, filozofski pisac i Slobodan Tišma, književnik i multimedijalni umetnik. Tribina je održana u Muzeju Vojvodine 17. novembra 2005. godine.
Treća tribina se pozabavila veoma traumatičnom i niz godina aktuelnom temom odnosa domaćih medija prema Kosovu, odnosno kosovskom problemu i nosila je naziv "Nemoguća misija". Pošli smo od stava da Kosovo koje slušamo, čitamo i gledamo u srbijanskim medijima postoji samo tu i nigde više, te da je pitanju jedna imaginarna teritorija koja nema nikakve veze sa stvarnošću. Reprodukcija stereotipa i govor mržnje prema Kosovu i Albancima u domaćem javnom mnjenju unapred onemogućava bilo kakvu normalizaciju odnosa između srpskog i albanskog naroda. O kontradiktornostima "nemoguće misije" srbijanskih medija u odnosu prema Kosovu govorili su eminentni beogradski i novosadski novinari (Radovan Kupres, Tamara Kaliterna, Vera Šoti i Žužana Serenčeš), a tribina je održana u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine, 18. novembra 2005. godine.
Tribina "Klerikalizacija društva", održana 30. novembra 2005. u prostorijama Muzeja Vojvodine, okupila je odista najpozvanije govornike i vrsne poznavaoce odnosa crkve, države, društva i kulture. Učestvovali su: Desimir Tošić, istoričar i publicista; Mirko Đorđević, publicista; Vesna Vujić, novinarka i Miroslav Keveždi, filozof-religiolog. Razgovor je počeo projekcijom filma produkcijske grupe «Mreža» o kontraverzama odnosa crkve i države i klerikalizaciji društva - "Izlazak iz porte". A govorilo se o ugroženoj sekularnosti i političkim ciljevima SPC-a. I postavilo se jedno veoma važno pitanje: Može li se Srbija, jednog jutra, probuditi sa nekim od vladika na vlasti?
U koncipiranju tribine "Kulturna tranzicija" (Muzej Vojvodine, 22. decembar 2005.) Nezavisno društvo novinara Vojvodine pošlo je od činjenice da političku, ekonomsku i privrednu tranziciju ne prati jedan važan segment, koji je sa jedne strane partikularan a sa druge - svepromižimajući. U pitanju je upravo kulturna tranzicija, odnosno prevazilaženje anahronog kulturnog modela, bez koje je nemoguće modernizovati državu, ekonomiju i privredu. Na tribini su govoril: Teofil Pančić, novinski pisac; Dimitrije Boarov, novinar; Vladimir Crnjanski, filmski kritičar i Branka Ćurčić iz organizacije "kuda.org".
Trivijalizacija, potiskivanje i poricanje nedavne prošlosti fenomeni su sa kojom se Srbija već duže vreme, neuspešno nažalost, bori. Proces trivijalizacije ozbiljnih i važnih tema u javnom diskursu Srbije odveć je odmakao, te se može nazvati kulturom trivijalizacije. Sa druge strane, u Srbiji je dominantna i kultura poricanja i potiskivanja, kao i nemogućnost introspekcije, odnosno beg od samoposmatranja i (samo)kritičkog diskursa. To su teme na kojoj je bio zasnovan razgovor na tribini "Konstrukcije stvarnosti", koja je održana u Muzeju Vojvodine 26. januara 2006. godine, a na kojoj su govorili: Filip David, književnik; Sonja Biserko, predsednica HOPS-a; Žarko Korać, psiholog i Aleksandar Bošković, antropolog.
Sedma tribina "Nulta tačka kulture" održana je 1. februara u klubu "Trema" (Srpsko narodno pozorište), a na njoj su govorili: Ratko Božović, sociolog kulture; Divna Vuksanović, estetičarka; Sava Damjanov, književnik i Radule Bošković, likovni umetnik. Govorilo se o dominaciji populističkog diskursa, nedostatku kritičkog mišljenja i govora, politički i stranački nametnutim kulturnim vrednostima, reklami kao nasilju i odsustvu profesionalne i lične etike stvaralaca u oblasti medija. Zbog izuzetno interesantnih govornika i aktivnog učešća publike, tribina je traja preko dva sata.
Osma tribina, "Sudbina: Danilo Kiš", kojom je završem ciklus "Intervju In Vivo" organizovana je u saradnji sa kabinetom predsednika Skupštine AP Vojvodine Bojanom Kostrešom, u Sali 1 Skupštine AP Vojvodine. Tema je okupila izvrsne poznavaoce lika i dela Danila Kiša: Borku Pavićević, teatrološkinju; Branku Prpu, istoričarku; Svetislava Jovanova, kritičara, i književnika Đorđa Pisareva. Danilo Kiš je paradigma svojevrsne žrtve dominantnog kulturnog modela u Srbiji, koji ima svoj decenijski kontinuitet, te se tribina bavila mnogo više društvenom i političkom ulogom Danila Kiša u našem društvu, a manje književno-estetskim aspektom, koji je doduše nerazdvojiv od njegovog dela. Smatramo da je ovom tribinom zaokružen tematski okvir projekta "Intervju In Vivo", a na njoj se kritički govorilo o našem društvu kao mediokritetskoj i palanačkoj sredini koja odbacuje ljude koji nadrastaju horizont palanke. A deo te "palanačke svesti" jest i ekstremni nacionalizam. Ova tribina je posebno bila interesantna za medije i sa nje su izveštavale i televizije koje imaju nacionalnu pokrivenost, a novosadski dnevni listovi, "Dnevnik" i "Građanski list", posvetili su joj veliku pažnju.
Tribine su na valjan način bile najavljene u javnosti, a prisustvo predstavnika medija je bilo i više nego zadovoljavajuće, što znači da će tribine, odnosno teme i diskusije pokrenute na njima, imale značajan medijski odjek. Njaznačajniji delovi izlaganja sa javnih tribina, kao i delovi diskusije, objavljeni su na sajtu Nezavisnog društva novinara Vojvodine www.ndnv.org/invivo, kao i fotografije sa javnih tribina. NDNV je potpomogao plasman ovih tekstova, proširujući uticaj diskusija.

STRATEŠKI CILJEVI

Nezavisno društvo novinara Vojvodine, organizacija koja je tokom devedesetih bila izuzetno aktivna na području Vojvodine, ali i cele zemlje, u svom radu i zalaganju za slobodu štampe, kao profesionalno, objektivno i kvalitetno novinarstvo, posle političkih promena u Srbiji 2000. godine, faktički je zamrla. Na inicijativu grupe novinara članova NDNV-a održana je izborna skupština Društva na kome su izabrani novi organi upravljanja, koji su prihvatili zadatak da revitalizuju rad organizacije. Novi organi upravljanja ne polaze sa tzv. nule nego iz minusa – pre svega zbog dugova prema javnim i javnim komunalnim preduzećima.
Razlozi za revitalizaciju NDNV-a su višestruki. Zapravo, stanje u novinarskoj profesiji, medijima i celokupnom javnom mnjenju od početka devedesetih do danas nije drastično promenjeno. Još uvek na sceni imamo poplavu medija koji, umesto da informišu, iznose senzacionalističke informacije uglavnom vrlo sumnjivih izvora i još sumnjivijim namera. Još uvek je prisutno brkanje novinarstva i propagande, a na svakom koraku su primetne nepismenost i nepoštovanje kodeksa novinarstva. Pored toga, može se govoriti i o lošem materijalnom i socijalnom položaju većine novinara, koji vrlo često imaju neregulisan status honoraraca. Takođe, u medijsku zakonsku regulativu nisu uneseni svi pozitivni dometi evropskog zakonodavstva, te imamo loš Zakon o informisanju i Zakon o radio-difuziji koji se zapravo i ne primenjuje. Napadi na novinare najčešće ostaju bez sankcija... Sve u svemu, postoji ogroman prostor i velika potreba za rad Nezavisnog društva novinara Vojvodine, inače najstarijeg novinarskog udruženja u Srbiji.

CILJEVI

Kratkoročni ciljevi novog rukovodstva Društva su:
- Uvođenje kablovskog interneta u prostorije NDNV-a i povezivanje računara u mrežu. Članovi društva imaju besplatan pristup internetu u prostorijama NDNV-a. Ovaj kratkoročni cilj je već ostvaren.
- Izrada sajta NDNV-a koji će doprineti boljoj komunikaciji sa članovima, a i biti jedan od medija preko kojeg će Društvo ostvarivati svoje ciljeve. Druga faza izrade sajta jeste višejezičnost. Plan je da sajt, osim na srpskom, bude i na engleskom, mađarskom, slovačkom, rusinskom i rumunskom jeziku. Prvi deo ovog kratkoročnog cilja je ostvaren.
- Organizovanje besplatne pravne pomoći za članove NDNV-a. Ovaj kratkoročni cilj je već ostvaren.
- Izrada kodeksa novinarstva za članove i insistiranje na njegovoj primeni. Za kontrolu primene kodeksa nadležan je Sud časti NDNV-a.
- Ostvarivanje povlastica u saobraćaju za članove NDNV-a, kao i ostvarivanje povlastica u bioskopu, pozorištu.
- Stvaranje baze podataka medija u Vojvodini. Kao početnu bazu koristićemo adresar medija u Vojvodini koji je izdao Pokrajinski sekretarijat, a koji ćemo usavršiti dodatnim informacijama, kao što su: kratak istorijat medija, opis rada, uređivačka koncepcija, broj stalno zaposlenih i broj honorarnih saradnika, prosečna zarada, zastupljenost ifnormativnih sadržaja itd.
Dugoročni ciljevi:
- Istraživanje o socijalnom statusu novinara u Vojvodini. Prosečne zarade, učestalost primanja, razlika između položaja zaposlenih u državnim, pokrajinskim i opštinskim medijima i zaposlenih u privatnim medijima, najčešći problemi...
- Promocija pitanja vezanih za položaj manjinskih i marginalizovanih grupa u Srbiji, podrška pri medijskoj promociji pitanja vezanih za suočavanje sa prošlošću, saradnja sa nevladinim organizacijama koji se izmeu ostalog bave i medijskim pitanjima, ali i sa organizacijama koja promovišu ljudska prava
- Istraživanje o privatizaciji medija. Veoma aktuelna tema koja traži duboku analizu i presek stanja kroz različite uglove – ekonomske, političke, pravne i socijalne
- Stalni pres-kliping. Praćenje svih štampanih vojvođanskih medija, ažuriranje i arhiviranje medijskih vesti i tekstova.
- Osnivanje Fonda solidarnosti NDNV-a, čiji će rad biti namenjen onim članovima Društva koji, iz različitih razloga, imaju materijalnih problema. Iz Fonda solidarnosti će se izdvajati novac i za nesrećne i hitne slučajeve
- Otvaranje medija centra. Moderan, tehnički opremljen medija centar je neophodan Novom Sadu, kao čvorno mesto javnog mnjenja. U okviru medija centra predviđeno je i otvaranje medijskog kluba, a potom i medijske biblioteke.

NDNV ponovo radi, pridružite nam se!

ORGANI UPRAVLJANJA NDNV-a:

PREDSEDNIK NDNV:

Dinko Gruhonjić, novinar, Beta/Deutsche Welle

UPRAVNI ODBOR:

Branislava Opranović, urednica, Dnevnik

Márta Varjú, urednica, Magyar Szó

Larisa Inić, novinarka, B92

Žužana Serenčeš, dopisnica Radija Slobodna Evropa

Nenad Živković, urednik, Pančevac

Vladimir Ješić, slobodni novinar

NADZORNI ODBOR:

Milan Dobrosavljev, advokat

Miroslav Stajić, urednik, Dnevnik

Dragan Dabić, slobodni novinar

SUD ČASTI:

Dimitrije Boarov, novinar, Vreme

Jan Briza, novinar, Dnevnik/Deutsche Welle

Robert Vizi, slobodni novinar

Dubravka Valić, Novosadska novinarska škola

Petar Petrović, urednik, Dnevnik

GENERALNI SEKRETAR NDNV:

Nedim Sejdinović, slobodni novinar
www.nedimsejdinovic.com