NDNV Vesti

O platama Poverenika i ombudsmana

Administrativni odbor Skup�tine Srbije utvrdio je danas koeficijente i osnovice za obra�un plata sekretara parlamenta, Poverenika za informacije od javnog zna�aja i Za�titnika gra�ana (ombudsmana). Na sednici, odbor je utvrdio da �e koeficijent za obra�un plate sekretara Skup�tine Veljka Odalovi�a biti 31,20, �to je pove�anje od 30 odsto u odnosu na prethodni period, a primenjiva�e se na neto osnovicu od oko 4.500 dinara.
Koeficijent za obra�un plate Povrenika za informacije od javnog zna�aja Rodoljuba �abi�a bi�e 9,40, a utvr�ena neto osnovica je 12.986,36 dinara. Koeficijent za obra�un plate zamenice Povrenika Stanojle Mandi� bi�e 9,00, a primenjiva�e se na neto osnovicu od 11.120,72 dinara. Osnovica za obra�un i isplatu plate ombudsmana Sa�e Jankovi�a bi�e 17.584,26 dinara u neto iznosu, po koeficijentu 10,50. Sekretar skup�tine, Poverenik i ombudsman ima�e pravo na dodatak na platu od 0,4 odsto za svaku punu godinu ostvarenu u radnom odnosu.
Administrativni odbor predlo�io je parlamentu da verifikuje mandat novom poslaniku iz Demokratske stranke Miodragu Stoilovi�u umesto Predraga Umi�evi�a koji je podneo ostavku zbog odlaska na drugu funkciju. Poslaniku Liberalno demokratske partije Neboj�i Ran�elovi�u iz Ni�a odbor je odobrio ostvarivanje prava na isplatu mese�ne naknade za zakup stana u Beogradu u iznosu od 35.000 dinara, kao i ostvarivanje prava na naknadu za odvojeni �ivot od porodice u iznosu 75 odsto prose�ne zarade u privredi. Administrativni odbor odbio je kao neosnovan zahtev poslanika Bo�idara Koprivice iz pro�log skup�tinskog saziva na pravo na naknadu plate u trajanju �est meseci od prestanka funkcije. Odbor je utvrdio i prestanak rada �efice kabineta predsednika parlamenta Rajke Mihaljevi�.
Odbor je na po�etku sednice sa dnevnog reda skinuo imenovanje zamenika sekretara parlamenta jer, kako je re�eno, jo� nema zvani�nih predloga za to mesto.

�trajk gla�u zbog neispla�enih plata

Dvadeset od ukupno 35 radnika uga�enog dnevnika "Kurir-sport" po�elo je danas �trajk gla�u ispred zgrade redakcije lista zbog toga �to im, kako tvrde, vlasnik lista Radisav Rodi� nije isplatio tri plate. Biv�i novinar tog lista Zoran Are�ina kazao je agenciji Beta da je �trajk po�eo jutros u devet sati, da je prijavljen policiji i da �e biti nastavljen sve do ispunjenja zahteva da im se isplate zaostale zarade. On je rekao da radnici pretpostavljaju da ukupna dugovanja koje Rodi� ima prema njima iznose izme�u tri i �etiri miliona dinara. Are�ina je rekao da je list uga�en bez ikakve najave i da o njegovom ukidanju nije obave�ten ni glavni i odgovorni urednik, a da �trajka�i i pored nekoliko poku�aja nisu uspeli da kontaktiraju sa biv�im vlasnikom i zatra�e od njega isplatu novca.
Biv�i novinar "Kurir-sporta" je dodao da je Rodi� ranije poku�avao da uceni radnike i isplati im deo novca ukoliko se oni obave�u da ga ne�e tu�iti i tra�iti ostatak.
Are�ina je pozvao i druge novinare da podr�e redakciju tog uga�enog lista u �trajku i tako poka�u solidarnost u borbi protiv "poslodavaca koji ne pla�aju svoje radnike". "Raja (Radisav Rodi�) je samo najistaknutiji, ali takvih gazda u Srbiji i u medijima ima mnogo", rekao je Are�ina agenciji Beta.
Agencija Beta je poku�ala da kontaktira Rodi�a ali je njegova saradnica rekla da se on nalazi na sastanku i da �e se javiti kasnije.

Objavljen oglas za �lanove UO RTS

�lanovi Saveta republi�ke radiodifuzne agencije razli�ito su ve�eras reagovali na javni poziv za predlaganje kandidata za �lanove Upravnog odbora Radio-televizije Srbije (RTS).
Potpredsednik Saveta RRA Aleksandar Vasi� rekao je RTS-u da je bio upoznat sa objavljivanjem oglasa u dana�njoj "Politici" i da nije nu�no da �lanovi Saveta budu upoznati sa odlukom o objavljivanju javnog poziva jer "nikakva odluka o imenovanju ili razre�enju nije doneta". "Nije obavezno da se odluka o raspisivanju javnog poziva donosi na sednicama saveta RRA", rekao je Vasi� i dodao da ne zna koji su jo� �lanovi Saveta bili upoznati sa odlukom da se objavi javni poziv. �lan Saveta RRA Svetozar Stojanovi� rekao je RTS-u da nije upoznat sa odlukom o objavljivanju oglasa i da je iznena�en, jer na poslednjoj sednici Saveta pre nekoliko nedelja nije bilo re�i o promeni UO RTS-a.
U dana�njoj "Politici", u dodatku "Posao", RRA je u formi oglasa objavila javni poziv za predlaganje kandidata za �lanove UO RTS-a, a poziv je potpisao predsednik Saveta RRA Nenad Ceki�. Vasi� je rekao da postoji nea�urnost u naplati RTV pretplate koja je zakonski obavezna, i da je oglas "priprema sednice na kojoj �e se o tome raspravljati". "Javni poziv je objavljen i postoja�e spisak kandidata u slu�aju da Savet odlu�i da UO RTS-a treba dopuniti ljudima koji su spremni da a�urno naplate pretplatu koja je zakonska obaveza", rekao je Vasi� i dodao da je javni poziv unapred raspisan "da se ne bi stvarao vakuum u kojem nema dela UO RTS-a ili �itavog odbora".
UO RTS-a je na dana�njoj sednici ocenio kao skandalozno objavljivanje javnog poziva za predlaganje novih �lanova tog tela jer starom odboru nije istekao mandat i nije razre�en, i izrazio o�ekivanje da �e Savet RRA to raspraviti i o tome obavestiti RTS i javnost. "Upravni odbor RTS-a je dostavio Savetu RRA tra�eni izve�taj o problemima naplate pretplate i merama koje je odbor preduzeo u predvi�enom roku", rekao je predsednik UO RTS-a Nik�a Stip�evi� RTS-u. Dodao je da odbor smatra skandaloznim pokretanje procedure izbora novog UO "dok postoji stari kojem nije istekao mandat i koji nije razre�en". "O�ekujemo da �e Savet RRA raspraviti ovaj incident i o tome obavestiti RTS i javnost", rekao je Stip�evi�.

VAC grupa kupila udeo u TV Vi�n plus

Nema�ka medijska grupacija VAC (WAZ) u�la je na albansko tr�i�te tako �to je kupila udeo u nacionalnom tv kanalu Vi�n plus (Vizion+). Preuzimanjem manjinskog udela u do sada najuspe�nijem i privredno najnezavisnijem kanalu u Albaniji, nakon intenzivnih pregovora u Tirani, usledilo je potpisivanje kupoprodajnog ugovora ali je dogovoreno da cena ostane poslovna tajna, saop�tio je danas VAC.
Albanija, kako se navodi, ima tr�i�te sa velikim potencijalom i prepoznatljivo brzom dinamikom rasta. Istovremeno, ulazak VAC-a na albansko tv tr�i�te nanovo potkrepljuje te�nju kompanije da se razvija medijska raznovrsnost VAC grupe, nagla�ava �tefan Holthof-Pfortner (Stephan Holthoff-Pfortner), ovla��eno lice vlasni�ke porodice Funke.
Po prvi put VAC medijska grupa udelom u televiziji ulazi na medijsko tr�i�te jedne zemlje u jugoisto�noj Evropi. Predsednik Nadzornog odbora "Vizion+" je Ridiger Opers (Ridiger Oppers), glavni i odgovorni urednik "Nova Rurska-Nova Rajnska novina" ("Neue Ruhr/Neue Rhein Zeitung"), koji �e davati stru�ne savete VAC-ovom rukovodstvu vezane za tv strategiju.
"Vizion+" je porodi�no orijentisan informativni kanal sa emisijama vesti, politi�kim tok �ouima, koji su u drugim zemljama delimi�no licencirani i sa formama zabave. Posle kupovine udela u "Vizion+", VAC grupa ne isklju�uje svoje dalje anga�ovanje na albanskom medijskom tr�i�tu.

Ostaje Ministarstvo za manjinska prava

Vladaju�a ve�ina u Skup�tini Srbije povukla je danas amandman kojim je predlo�ila da se resor za ljudska i manjinska prava pripiji Ministarstvu pravde, �to zna�i da �e nova vlada Srbije imati posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Amandman na Predlog zakona o ministarstvima povukao je poslanik poslani�koe grupe Za evropsku Srbiju Marko �uri�i�, koji ga je ju�e dostavio u skup�tinsku proceduru. Poslanici manjina i opozicije, kao i nevladin sektor u Srbiji ju�e su o�tro negodovali zbog najava da nova vlada ne�e imati poseban resor za ljudska i manjinska prava.
Predlog zakona o ministarstvima predvi�a da nova vlada Srbije ima 24 ministarstva.

Koha naj�itaniji, RTV 21 najgledanija TV

Naj�itaniji dnevnik na Kosovu je "Koha ditore", a najgledanija televizija je RTV 21, pokazalo je istra�ivanje Grupe elektronskih medija Kosova i ameri�ke organizacije IREX (Ajreks). Na uzorku od 1.050 ispitanika istra�ivanje pokazuje da je u maju i junu me�u novinama "Koha ditore" sa 20,70 odsto �italaca. Posle "Kohe" slede dnevnici "Kosova sot", sa 12,76 odsto, "Zeri" 5,80 odsto, pa potom "Lajm", "Bota sot", "Infopres", "Expres" i "Epoka e re". Me�u tri televizije sa nacionalnom frekvencijom najgledanija je RTV 21 sa 31,02 odsto. Na drugom mestu je javni servis RTV Kosova, sa 25,64 odsto, a na tre�em privatna telelvizija Kohavizion (KTV) sa 22,57 odsto.
Me�u radio stanicama na prvom mestu i dalje je ubedeljivo Radio Duka�ini iz Pe�i, a iza njega Radio 21, koji je deo RTV 21. Na tre�em mestu je Radio Kosova koja je deo javnog servisa RTK.

Po�ela �kola novinarstva "Politike"

U zdanju �Politike" u Makedonskoj 29, ju�e u 10 �asova, okupilo se 40 polaznika ovogodi�nje �kole novinarstva �Politike". Mlade visoko�kolce izabrane od 400 prijavljenih kandidata, spremne da slede�ih 12 nedelja peku osnove novinarskog zanata, pozdravila je i po�elela im dobrodo�licu Ljiljana Smajlovi�, glavni i odgovorni urednik �Politike". Pored svakonedeljnih predavanja �aci �e svakodnevno raditi u svim rubrikama u listu, posetiti �tampariju u Krnja�i i dobiti osnovne informacije o poslovanju ku�e, finansijama, oglasima, prodaji, menad�mentu.

OK radio najslu�anija stanica na jugu

Poslednje istra�ivanje slu�anosti programa lokalnih radio stanica koje je na jugu centralne Srbije, a za potrebe �Irex� uradila Agencija �Strated�ik marketing�, pokazalo je da je najslu�aniji OK Radio, koji u proseku slu�a 40.711 slu�alaca, navodi se u saop�tenju redakcije ovog lokalnog radija.
U svakom trenutku slu�anost OK Radija iznosi 27,5 procenata, �to �ini skoro tre�inu ukupnog radijskog auditorijuma na podru�ju vranjske op�tine. Prose�no slu�aoci program OK Radija prate 99 minuta, �to je kako se navodi u saop�tenju, �jedan od najvi�ih rejtinga u Srbiji�.
Jo� ve�u slu�anost u ovom radiju o�ekuju potpunom primenom Zakona o frekvencijama, jer je ova stanica u legalnoj proceduri od RRA dobila dozvolu za emitovanje programa na frekvenciji 102,2 megaherca.
OK Radio bavi se lokalnim temama, a Dnevnik u 14 sati spada u red najslu�anijih informativnih emisija u P�injskom okrugu.

OPFS tu�i Foks i tri lokalna emitera

Organizacija proizvo�a�a fonograma Srbije (OFPS) saop�tila je danas da je podnela krivi�ne prijave protiv odgovornih lica televizije Foks i tri lokalna emitera u kojima tra�i naplatu duga od 15.800.000 dinara. Predstavnici OFPS su na konferenciji za novinare rekli da su podneli krivi�nu prijavu protiv direktora Foksa Den Bejtsa (Dan Bates) navode�i da njegova televizije nije namirila obaveze prema OPFS-u u visini 8.335.000 dinara.
OFPS, koji po Zakonu o autorskim i srodnim pravima �titi proizvo�a�e fonograma, odnosno diskografske ku�e i vlasnike snimaka, zbog neispla�enih obaveza tu�i i direktora kompanije "Interspid" Miodraga Mu�teri�a, koja poseduje radio Fokus i televiziju Talija plus, za dug od 3.138.000 dinara. Kako je navedeno, za nepla�anje naknade za kori��enje fonograma tu�eni su i direktor beogradske televizije Enter Darko Petrovi� zbog duga njegove ku�e od 2.853.000 dinara i direktor TV centra Subotica Du�an Grbi� za 1.538.000 dinara.
Advokat OFPS-a Ljubisav Radosavljevi� naglasio je da su u krivi�noj prijavi protiv direktora Foksa Amerikanca Bejtsa tra�ili da mu se zabrani napu�tanje mesta boravka, jer se kao stranac "u svakom trenutku mo�e spakovati i napustiti zemlju". Direktor OFPS-a Petar �uri� istakao je da svi ostali emiteri u Srbiji pla�aju svoje obaveze prema OPFS-u i da su krivi�ne prijave protiv �etiri emitera usledile jer je "nemogu�e da jedan odsto emitora nema ugovor (sa OFPS) i ne pla�a" svoja obaveze. Rukovodilac sektora za emitere u OFPS-u Aleksandar Radosavljevi� rekao je da su krivi�ne prijave protiv �etirir emitera krajnja mera, po�to nisu urodili plodom pregovori vo�eni sa njima jo� od pro�le godine, u kojima je OFPS "u�inio sve da im iza�e u susret".

Da ostane ministarstvo za ljudska prava

Nevladina organizacija Gra�anske inicijative zatra�ila je danas od poslanika liste "Za evropsku Srbiju" da povuku amandman na Predlog zakona o ministarstvima kojim je predlo�eno da resor za ljudska i manjinska prava ne bude posebno ministarstvo. NVO Gra�anske inicijative saop�tila je da je zabrinuta zbog �injenice da proevropska koalicija ne razume va�nost formiranja tog ministarstva "ve� upravo oblast ljudskih prava �rtvuje u me�upartijskom cenkanju". "Postojanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava u Srbiji nema samo simboli�ku (fikusnu) vrednost, ve� bi imalo i obiman i odgovoran zadatak da ovu oblast reguli�e primereno evropskim i svetskim normama", navedeno je u saop�tenju. Dodaje se da odnos novoformirane ve�ine prema ljudskim pravima predstavlja "direktan nastavak politike i prakse Ko�tuni�inih vlada" koji ne mo�e povratiti poverenje gra�ana u institucije dr�ave kao garanta za�tite njihovih individualnih i kolektivnih prava.
Poslani�ka grupa "Za evropsku Srbiju" je tokom dana�nje rasprave o Predlogu zakona o ministarstvima podnela amandman kojim je predlo�ila da resor za ljudska i manjinska prava ne bude posebno ministarstvo, ve� da bude pripojen Ministarstvu pravde.

Saradnja dva radija

Sporazum o saradnji Me�unarodnog radija Srbija i Rumunskog radio internacionala potpisan je danas u Beogradu. Sporazum su potpisali direktorka Me�unarodnog radija Srbija, biv�eg Radija Jugoslavija, Milena Joki� i generalni sekretar Rumunskog radija internacional E�en Ko�okariju (Eugen Cojocariu). Kako se navodi u saop�tenju Me�unarodnog radija Srbija sporazumom je predvi�eno realizovanje zajedni�kih radijskih emisija i rubrika, kao i razmena novinara dve medijske ku�e.
Potpisani Sporazum je prvi u nizu koji �e Me�unarodni radio Srbija u narednom periodu potpisati i sa drugim zemljama u okru�enju, rekla je direktorka te medijske ku�e Milena Joki�. Ona je istakla da �e to biti jedan vid doprinosa povezivanju Srbije sa EU u oblasti radiodifuznog sistema.
Obe delegacije primio je pomo�nik ministra za kulturu i medije, Dragan Janji�.

Zaposleni dobrovoljno odlaze iz Monda

Grupa od 103 zaposlena u pariskom "Mondu" prihvatila je dobrovoljan odlazak iz tog dnevnika koji je suo�en sa velikim dugovima, rekao je danas neimenovani izvor iz sindikata. Predsednik uprave "Monda" Erik Fotorino (Eric Fottorino) je, prema tom izvoru, rekao ne�to ranije da iz lista odlaze 103 zaposlena od kojih i 60 novinara. Prijavljivanje za dobrovoljan odlazak zavr�ava se danas. Iako je broj prijavljenih mnogo ve�i nego �to se to o�ekivalo, Fotorino nije, prema izvoru iz sindikata, pomenuo da li �e biti i otkaza.
Uprava "Monda" je po�etkom najavila da �e biti smanjen broj zaposlenih za 129.

Tri godine rada poverenika

Poverenik za informacije od javnog zna�aja obele�ava danas tri godine rada, tokom kojih je ta slu�ba re�ila gotovo �etiri hiljade predmeta, uglavnom �albi. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna�aja usvojen je 2. novembra 2004. godine, 22. decembra te godine je Rodoljub �abi� izabran za poverenika, ali je on uslove za rad dobio tek 1. jula 2005. godine. Od tada je registrovano 4.668 predmeta, ve�inom �albi, a re�eno 3.928. Oko 90 odsto onih kojima su prethodno bile uskra�ene informacije od javnog zna�aja, dobili su ih posle obra�anja Povereniku za informacije, pi�e u saop�tenju. Oko sedam odsto �albi je odbijeno ili odba�eno. U nekoliko procenata, ukazuje se u saop�tenju, kad informacije nisu dobijene ni po nalogu Poverenika, razlog je to �to Vlada Srbije, �ija je to zakonska obaveza, nije aktivirala mehanizme za obezbe�enje izvr�enja odluka Poverenika.
Radi obuke zaposlenih u organima vlasti, gra�ana i novinara, Poverenik je, uglavnom u saradnji sa civilnim sektorom, realizovao veliki broj seminara, a objavljeno je i vi�e izdanja vodi�a kroz zakon, uklju�uju�i izdanja na svim jezicima nacionalnih manjina. Objavljen je i Katalog sa oko 11.000 organa javne vlasti. �abi� je, povodom tri godine rada, ocenio da statisti�ki podaci govore da su njegovi saradnici i on uspeli da novi dr�avni organ postave na noge. Dobro je �to su rezultati ostvareni uprkos neadekvatnom prostoru, nedovoljnom broju saradnika i uz zna�ajno manji utro�ak bud�etskih sredstava u odnosu na predvi�ene. Me�utim, nije dobro �to se rad u neadekvatnim uslovima negativno odra�ava na a�urnost delovanja Poverenika, kazao je �abi�. Ocenio je kao "te�ko shvatljivo" trogodi�nje nere�avanje veoma optere�uju�eg, a za dr�avu ipak trivijalanog problema prostora. I to utoliko pre �to se Nacionalnim programom za integracije Srbije u EU i predlogom Zakona o za�titi podataka o li�nosti predvi�a veoma zna�ajno pro�irenje delokruga, a samim tim i dalje pove�anje obaveza Poverenika za informacije.
Ostvarivanje evropskih pravnih standarda nije stvar lepih �elja i pri�a, ve� realnog �ivota i prakse i zato zahteva i potrebne administrativne kapacitete i odgovaraju�e normativno okru�enje, rekao je �abi� agenciji Beta. Administartivni kapaciteti podrazumevaju obavezu Vlade Srbije da kona�no obezbedi adekvatne uslove za sme�taj i rad Slu�be Poverenika za informacije i aktivira mehanizme za obezbe�enje izvr�enja njegovih odluka i za odgovornost prekr�ilaca Zakona. Normativno okru�enje podrazumeva obavezu hitnog usvajanja i stvarne primene nekoliko zakona od kojih zavisi kvalitet ostvarivanja slobode pristupa informacijama. Na prvom mestu je Zakon o za�titi podataka o li�nosti. Njegovo usvajanje i funkcionalna primena su va�ni ne samo radi pribli�avanja "beloj �engenskoj listi" EU, nego i da bi se predupredili rizici mogu�ih povreda ljudskih prava, �ijih potencijalnih dimenzija, kao dru�tvo, �ini se nismo ni svesni, ukazao je �abi�. Prema njegovim re�ima, ni�ta manje je potreban i Zakon o klasifikaciji tajnih podataka. U odsustvu takvog savremenog zakona, mogu�e je da se, na osnovu odavno prevazi�enih ili sasvim proizvoljnih kriterijuma, status poverljivih daje ne samo informacijama koje to ne zaslu�uju, nego �ak i onim iza kojih se kriju potpuno nelegitimni interesi. Kona�no ne smemo potcenjivati ni �injenicu da smo jedina biv�a socijalisti�ka zemlja koja se nije odazvala apelu Saveta Evrope, iz vi�e od deceniju stare Rezolucije o razgradnji nasle�a biv�ih totalitarnih re�ima, rekao je poverenik. Nismo doneli, ukazao je �abi�, nikakav zakon o postupanju sa dosijeima tajnih slu�bi biv�eg re�ima, sa svim negativnim konsekvencama koje iz toga proizilaze.

Leto najbolje za smene

Trend velikog upliva politike u medijsku scenu Srbije bi�e nastavljen i ovog leta - ocenio je profesor Fakulteta politi�kih nauka Rade Veljanovski, na konferenciji za novinare povodom predstavljanja rezultata primene Zakona o radiodifuziji za period april-jun 2008. godine.
Veljanovski je upozorio da mediji tokom leta moraju biti obazrivi, posebno u odnosu na vlast, �jer se mo�e desiti da dr�ava nekim svojim odlukama na neregularan na�in zahvati i medije� i istakao da mo�e do�i do promene struktura u pojedinim medijskim ku�ama, kao �to je RTS. Veljanovski je tako�e naveo da je krajnje vreme da se nadle�ni organi pozabave radom Saveta Republi�ke radiodifuzne agencije i utvrde da li ova Agencija obavlja svoj posao na pravi na�in.
Miroljub Radojkovi�, profesor FPN-a, rekao je da se trenutno stanje televizijskih stanica u Srbiji opisuje izrekom �zati�je pred buru�, jer su mnogi va�ni poslovi odlo�eni ili prekinuti. Kako je objasnio, nije zavr�ena privatizacija TV emitera u dr�avnoj svojini, dok su neki privatizovani emiteri ostali bez novih vlasnika i preti im zatvaranje.
- Kada se vratimo sa odmora, verovatno �e nas sa�ekati neka nova lica, od RTS-a do RRA, zahvaljuju�i majskim izborima i formiranju nove vladaju�e koalicije - naglasio je Radojkovi�.
Medijski stru�njak Jelena Su�urlija navela je da dr�avu, u prvim mesecima nove vlade, �eka mnogo posla u oblasti medijskog zakonodavstva. Mora�e da se re�i pitanje transformacije i privatizacije javnih glasila, pre svega usagla�avanjem zakona koji su u me�usobnoj koliziji, kao i da po�ne javna rasprava o Nacrtu zakona o medijskoj koncentraciji, �iji je cilj da svako ima pravo da zna ko je pravi vlasnik medija, kao i da spre�i monopole.

Samo 307 funkcionera dostavilo izve�taje

Republi�kom odboru za re�avanje sukoba interesa, posle izbora u maju 2008. godine, dostavljeno je 307 izve�taja funkcionera o imovini i prihodima, �to je nezadovoljavaju�e, saop�tio je Odbor ju�e. Navodi se da je u Srbiji ukupno ima oko 13.000 funkcionera, u 122 op�tina i 23 grada, i dodaje da je na tra�enje Odbora spiskove funkcionera dostavilo 30 skup�tina op�tina i sedam skup�tina gradova.